9 - 20. mart  otvaranje: utorak, 9. mart u 19:00

Izbor fotografija sa terena studenata Biološkog fakulteta, članova biološkog društva „Josif Pančić”.
Biološko istraživačko društvo “Josif Pančić” funkcioniše pri Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i okuplja studente i postdiplomce zainteresovane za terenski naučnoistraživački rad iz oblasti biologije. Terenski rad je neizostavni deo vaspitno-obrazovnog procesa u nastavi biologije

i doprinosi proučavanju biodiverziteta naše zemlje i stručnom osposobljavanju budućih naučnih kadrova. BID pod ovim imenom postoji od 1978, a danas ima preko sto članova i devet sekcija (florističku, mikološku, teriološku, entomološku, herpetološku, ornitološku, hidrobiolšku, biospeleološku i lihenološku). Na izložbi fotografija “Pančićev eden” biće prikazane fotografije sa terenskih akcija Društva, uglavnom organizovanih u poslednje dve godine, ali i nekih organizovanih osamdesetih i devedesetih godina. Pored fotografija iz oblasti Kučaja, Stare planine, Miroča, Beljanice, Mučnja, Kopaonika, Durmitora, Deliblatske peščare, Avale, na izložbi će biti pokazan i deo materijala prikupljenog na terenu, a posetioci će, ako ih nešto više bude interesovalo moći i da porazgovaraju sa članovima BID-a.
Josif Pančić je, na samom početku svoje profesorske karijere, shvatio da se priroda ne može predavati samo u kabinetu, pa je, svake tri godine, sa svojim učenicima odlazio na ekskurzije koje su trajale i po četrdesetak dana. Pored 102 nova biljna taksona koje je Pančić otkrio u Srbiji i Crnoj Gori, među kojima je najpoznatija pančićeva omorika, on je prvi opisao floru okoline Beograda, dao prikaz ptica, riba i pravokrilaca u Srbiji. Dugi niz godina je pisao “Floru Kneževine Srbije” u kojoj je opisao 2 422 vrste. Osnovao je botaničku baštu, bio narodni poslanik i prvi predsednik Kraljevskosrpske Akademije.
“Još pre no što sam prešao u Srbiju zavetovao sam se da moja najveća ljubav bude nauka, da robujem prirodnjačkim naukama. I pre no što sam tu pustio korene, prvi koraci su me uverili da je Srbija moj eden, moj božanski vrt. Očarala me ovdašnja bogata i raznovrsna flora. Odlučio sam da sav život posvetim njenom proučavanju. Nepredviđeno, ali neminovno, nametnuo se i drugi zadatak. Jezik jestastveničke nauke u Srbiji nije bio razrađen. Morao sam i tu da se angažujem, da savladam narodni govor i odaberem izraze i reči koje odgovaraju naučnim terminima. Lako-polako, neprimetno ali logično, navukao sam se i na zoologiju...” (Josif Pančić)