Studentski kulturni centar

koncepcija i realizacija izložbe:
Nataša Brkić.
Kako je nastala Hilandarska bakrorezna tipografija?
„...U Hilandaru, kao i u ostalim svetogorskim manastirima, nalaze se bakrorezne ploče iz XVIII i XIX veka na kojima su izgravirane ikone, najčešće zaštitnice i ostale, likovi svetitelja, scene iz žitija.

Grci ih nazivaju „Hartines ikones“- „Ikone na hartiji“. Ima ih u Svetoj gori nekoliko stotina. Takve ikone imale su veliku misiju u širenju kultova a Svetogorci su ih nosili kad su polazili u „Pisaniju“- sakupljanje priloga za manastire pa su ih poklanjali darodavcima, kao uzdarje.
Hilandarske bakrorezne ploče su se nalazile po raznim manastirskim odajama, najčešće u paraklisima, u kelijama u kojima više nije bilo monaha, pa ih je valjalo sakupiti i pregledati... Prilikom boravka u Hilandaru avgusta 1967. evidentirao sam 42 bakrorezne ploče. Ispostavilo se da od najvećeg broja sačuvanih ploča ne postoje otisci iz vremena nastanka. Tako se rodila ideja o nabavci bakrorezne prese za otiskivanje matrica...Negde osamdesetih godina dobio sam pismo od oca Mitrofana.- Presa za duboku štampu je u Hilandaru!
...Dogovor između Narodne biblioteke Srbije i Sveštenog sabora manastira Hilandara o štampanju ploča i izdavanju korpusa HILANDARSKA GRAFIKA – halkografski otisci sa originalnih ploča, utvrđen je tada...
U toku tri radna boravka 1986-1988.odštampane su sve bakrorezne ploče. Godine 1990. stvoreni su uslovi za izdavanje korpusa u 35 numerisanih primeraka koji sadrži 55 bakroreznih listova...
Najveće zasluge za ovaj posao pripadaju bratstvu manastira Hilandara...
„Hilandarska grafika“ kazuje o neprekinutim duhovnim i istorijskim nitima, od prvih hilandarskih ktitora, svetog Save i svetog Simeona (Nemanje), do  onih koji su ih, stolećima docnije, slavili i širili poštovanje njihovog manastira i preko „Ikona na hartiji“.
Dinko Davidov