Veoma je teško, gotovo nemoguće objektivno proceniti najvrednije i najkvalitetnije koncerte u jednoj sezoni, pre svega zato što je pamćenje linearno a utisci prekrivaju jedan drugog. Ciklusi koncerata barokne muzike u koncepciji i realizaciji čembalistkinje Svetlane Stojanović ostaće u kolektivnoj memoriji pre svega obimom tema i dela koja su bila izvedena u pojednim trenucima i na vrhunskom nivou.

Izvođenje dela srpskih kompozitora pod trik nazivom „Klavir i flauta u društvu udaraljki“ je bio izuzetna prilika da se čuju dela retko izvođenih kompozicija domaćih autora svih generacija. Serija koncerata „Gudača svetog Đorđa“ je u vrhunskoj interpretaciji konfontirala dela klasične i moderne muzike, od Šostakoviča do domaćih kompozitora. I tako redom.
Svakako izuzetan po mnogim kriterijumima bio je koncert koji je obeležio sezonu, održan 26. oktobra pod nazivom „Predstava za muziku“ grupe Secondhanders a pod umetničkim rukovodstvom kompozitora, kontrabasiste, pijaniste, flautiste i pevača Nebojše Ignjatovića. Pomenuti kriterijumi odnose se na visok nivo izvođenja, autorske intervencije i opšte koncepcije koncerta. Nebojša Ignjatović, profesor kontrabasa na FMU je uporedo sa svojom akademskom karijerom veoma posvećeno pratio i učestvovao u žanrovima popularne muzike. Klasičnu i pop muziku je objedinio na veoma klizavom i riskantnom terenu postmoderne sinteze. Sa dovoljne distance sagledao je sve ono što je ovim udaljenim svetovima muzike zajedničko i iz njih izvukao najbolje. Sličnosti i analogije koje iz ovog pristupa slede ponekad su zapanjujuće. Nakon koncerta mnogi iz publike raspitivali su se o eventualnoj reprizi što je pitanje potpuno izvan ubičajene koncertne prakse. Prava je šteta što naše muzičke institucije nemaju sluha i mehanizme za „usvajanje“ ovakvih poduhvata koji bi se mogli višesturko isplatiti, čak i finansijski.
Utisak plus je izuzetno interesovanje publike koje se odnosi na sve nabrojane ali i, zbog formata teksta, nenavedene koncerte.
Miša Savić