|
|
Newsleather
|
||||||||||||
Marko Stojanović, Srbija (scenario) / Jovan Ukropina, Srbija (crtež), “Ispisnici” / “Old FriendsMarko Stojanović rođen je 17. maja 1978. godine u Leskovcu gde i danas živi i radi kao profesor engleskog jezika. Već šesnaest godina crta stripove i prevodi ih („Hellboy”, „Hardboiled“, „Raptors“, „Sky Doll“). Scenarista je strip albuma Maks Debris, Crne duše, Postelja od gloga, Rekvijem, Pasiji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Mrtva straža, Le Dico des Hommes, Le Dico des Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Hommes, Tout obtenir de Lui, Tout obtenir de Elle i serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni”. Piše za nekoliko časopisa (kolumnista je sajta UPPS – www.upps-sajt.com), a autor je i knjige eseja o stripu pod nazivom Južnjačka Uteha u izdanju Niškog Kulturnog Centra u ediciji „Eldorado”. Priredio je i uredio monografiju Leskovački strip 1950-2010, kao i nekoliko strip albuma domaćih strip autora. Takođe je i glavni i odgovorni urednik niškog strip časopisa Strip Pressing, urednik za strip časopisa Think Tank iz Leskovca kao i idejni tvorac i suorganizator Balkanskih smotri mladih strip autora, najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ. Vodi sa Srđanom Nikolićem Pekom Leskovačku školu stripa „Nikola Mitrović Kokan”. Dobitnik je nekoliko desetina nagrada, između ostalog prve nagrade Politikinog Zabavnika, plaketa Šestog međunarodnog salona stripa u Beogradu za scenario i za klasičan strip, Grand Prix-a sedmog međunarodnog salona stripa u Velesu, Makedonija, i dve Oktobarske nagrade grada Leskovca.
Jovan Ukropina rođen je 28. septembra 1980. godine u Beogradu. Završio je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 1992. godine član je škole i radionice stripa „Đorđe Lobačev”. Sarađivao je sa scenaristom Markom Stojanovićem na više kratkih stripova sa kojim je osvojio nekoliko nagrada, među kojima su druga nagrada za strip konkursu su Nišu i prvu nagradu Politikinog Zabavnika na konkursu SKC-a u Beogradu. Dobitnik je nagrade IBBY na 44. zlatnom peru Beograda. Objavljivao svoje stripe u strip magazinima Strip Vilajet, Think Tank i Strip Pressing. Za časopis Blic Žena dugi niz godina realizuje strip „Nevena”. Za francuskog izdavača „12bis” sa scenaristom Jean-Pierre Pécau-om uradio je album 
Marko Nicoli je rođen u Ređo Emilija 1968. godine. 
Rođen je u Milanu 1962. godine. Po okončanju studija, Enoh sledi svoju životnu strast radeći u oblasti samostalne umetnosti - kao grafički dizajner i ilustrator za štampu i reklame. Godine 1990. učestvuje na godišnjem konkursu ,,Međunarodnog kongresa stripa i fantastike“ u Pratu gde dobija prvu nagradu za svoju priču ,,Raptus“. Profesionalno debituje mračnom fantastičnom pričom ,,Ilaja“, u julu naredne godine, u desetom broju Fumo di China, za koju je napisao i drugu epizodu, objavljenu u istom magazinu.
Predavač, medijska ličnost i kustos za specijalne izložbe posvećene internacionalnoj umetnosti stripa, Pol Gravet je od Edija Kembela dobio nadimak „Čovek na raskrsnicama“, a londonski Tajms ga slavi kao „najvećeg istoričara forme stripa i grafičkih romana u njegovoj zemlji“. Jedan je od suosnivača uticajnog britanskog magazina o stripu Iskejp (1983-1989), direktor Cartoon Art Trust-a (1992-2001) a od 2003. i organizator „Komike“, londonskog Međunarodnog festivala stripa. Piše za Tajms, Gardijan, Independent, Tajmsov književni dodatak, Umetničku reviju, Sluđenog i zbunjenog, Strip junaka i druge, a autor je i knjiga „Manga: 60 godina japanskog stripa“ (2004.), „Grafički romani: priče koje menjaju život’’ (2005.); uz Pitera Stenberija koautor je knjiga „Veliki britanski stripovi“ (2006.) i „Neverovatni čudni stripovi“ (2008.), i urednik je „Mamutske knjige o najboljim kriminalističkim stripovima“ (2008.). Njegova poslednja knjiga „1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete“ biće objavljena u oktobru. Za više informacija posetite 
Lorens Hejvort je glavni direktor kompanije „Look and Learn Ltd“ koja poseduje autorska prava za 16 klasičnih dečjih obrazovnih časopisa, uključujući i Gledaj i uči (1962-1982). Iz svoje ogromne arhive ilustracija i stripova, kompanija je na internetu stvorila slikovnu biblioteku koja se može posetiti na adresi 
Rođen u Prištini 10. februara 1927. godine, Novica Kruljević je u svom radnom veku promenio više zanimanja. Bio je višestruki prvak Jugoslavije u debatnoj stenografiji, a u penziju je otišao kao novinar-stenograf Politike. Međutim, svaki slobodan trenutak provodio je baveći se jednom od svoje tri velike ljubavi: šahom, stripom ili slikarstvom.
„Duboko i hladno” je vrlo težak, vrlo mračan horor 
Esejista, kritičar i urednik. Rođen je 1955. u Beogradu gde je živeo do odlaska u Amsterdam 1991. Sarađuje s časopisima i novinama u zemljama nastalim iz Jugoslavije. Godinama je uređivao u Vidicima i nakon toga bio glavni urednik Novih Vidika. Objavio je 1988. knjigu eseja Tomas Man ili Filip K. Dik, koja sada postoji online na http://www.stripovi.com/index.asp?page=column-view&ColumnID=6, monografiju Ken Parker (1990) i priredio više knjiga, zbornika i temata, među kojima Poetika stripa (“Književna kritika” br.5, 1987). Organizovao je niz izložbi posvećenih stripu. Ima stalnu kolumnu Post Scriptum na www.stripvesti.com. Kontinuirano piše za nedeljnik Vreme. Stotine Đukanovićevih eseja i kritika objavljene su (pored kolumni u NIN-u, YU-stripu, Stripoteci i Vremenu) u preko četrdeset dnevnih listova, nedeljnika, strip revija i časopisa za kulturu i književnost. Eseji su mu prevođeni na engleski, francuski i holadski. Uređivao je u Holandiji u časopisima Beodam, De Horizon, De Krant i Now Future! Bio je jedan od osnivača mirovne organizacije u Holandiji MiZaMir, 1991. godine. Više od decenije radio je u Press Now, holandskoj fondaciji za razvoj nezavisnih medija u Evropi, Aziji i Africi, i razvio je stotine medijskih projekata za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Jermeniju, Irak, Iran i Ugandu, često boraveći u većini od tih zemalja.
(...) nova knjiga Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića zaista odvaljuje poklopac kovčega s blagom (...). Unutra su ovi smeli i oštroumni priređivači ostvarili izuzetno postignuće, pročešljavajući hiljade tabli stripova i stripskih kritika, i destilovali opčinjavajuću azbuku crtača i scenarista koji su oblikovali i razvijali ne samo strip svoje domovine već u nekoliko slučajeva i svetski strip.
Početkom milenijuma u Crnoj Gori su se naglo počeli umnožavati mediji, između ostalog i dnevna štampa. Time se otvorio prostor za novinski strip. Novinski stripovi, istina, nisu počeli da izlaze otvaranjem mogućnosti, već je uz to bila potrebna svest uredništava. Nju je probudio strip „Mićun“ Simona Vučkovića, koji se pojavljuje jedno kraće vreme u podgoričkom dnevniku Glas Crnogoraca tokom juna 2001. godine, a ubrzo i u podgoričkom dnevniku Dan gde i danas izlazi. Nakon ovog stripa, pojavljuje se strip „Perica“ u nedeljnom dečijem podlistku podgoričkog dnevnika Pobjeda. Krajem 2002. i tokom 2003. godine u podgoričkom nedeljniku Revija D izlazi kaiš stripa „Uličari“. Početkom 2003. godine na dečijoj nedeljnoj strani u dnevniku Dan kreće strip „Čupka“ (sva četiri stripa su od istog autora). Nakon par meseci kraćeg izlaženja, „Čupku“ zamenjuje „Mrva“ Mirka Zulića koja izlazi do januara 2004. godine kada Zulić počinje da radi dvodnevni strip „Krle“ umesto „Mićuna“. Nakon dve godine stripa „Krle“, više se ne pojavljuje samo on; pored njega počeli su se pojavljivati: „Doktor i pacijent“, „Đed i unuk“, „Pijanci za šankom“, „Par u parku“, itd. Početkom 2005. godine u podgoričkom nedeljniku Revija D pojavljuju se dva stripa - „Radivoje“ Mirka Zulića i strip koji nema naziva Gorana Šćekića. Krajem 2005. godine, pa sve do polovine 2008, u dnevniku Pobjeda pojavljuje se strip „Neka čoče“ Luke Lagatora. Kada su Darko Drljević i Luka Lagator 2006. godine dobili nagrade na međunarodnom konkursu karikature “Umoristi a Marostica” u Italiji, u disciplini novinskog stripa, scena je bila u zenitu. Iako manje dinamična, scena i dalje postoji. Jubilej od deset godina postojanja, trebalo bi da posluži kao rezime njenog toka, a vreme će pokazati u kojem pravcu će se kretati... Simon Vučković: “Deset godina crnogorske novinske strip scene 2001/11”, izvod iz teksta 
Reč je o jednoj od dve knjige Ptifoovih razgovora sa Pratom. Prva, čiji bi prevod na srpski glasio S druge strane Korta, posvećena je Pratovom delu, dok je Želja da se bude beskoristan posvećna nesvakidašnjem životu ovog neobičnog genija. U luksuznom Glasnikovom izdanju, ilustrovanom fotografijama iz Pratove privatne kolekcije i Pratovim crtežima, čitalac ima priliku da prati ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv, a koji je sa trinaest godina, u Etiopiji, postao vojnik Musolinijeve armije. Sa šesnaest godina se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres. U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“. Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.
Kada se govori o sukobima na tlu ex – Yu, često se koristi floskula o deset izgubljenih godina iako matematika i srce kažu drugačije. 23.05.1996. pisao sam recenziju za grafičku novelu KAPETAN NITRAT, dakle pre deset godina, dakle posle Dejtona (Dayton), svetske prestolnice NLO-a i simbola BHS mira koji se nije desio, i kada smo verovali da superheroj(i) mogu da nam pomognu bar u tome da sačuvamo sećanja, varljive zapise svetlosti na nestabilnim hemijskim spojevima filmske trake. Mali TV daljinac bio je tek side-kick, (super)heroja koji buducnost nije video u matriksima digitalnih kodova.
Na talasu izrazito naglašenog holivudskog trenda ekranizacija strip superheroja, ili bolje rečeno u epicentru samog fenomena kostimiranih boraca za pravdu, pronašao se i prilično jedinstven američki dugometražni dokumentarni film koji prevazilazi granice fikcije - Superheroji. Dok se u igranom filmu superherojima poput recimo Betmena pokušava ugraditi što više “ljudskih” elemenata, ovaj vešto skrojeni dokumentarni prvenac kompletnog autora Majkla Barneta prelama stanje u američkom društvu kroz prizmu nekoliko “stvarnih” superheroja, koji po ulicama gradova širom SAD pokušavaju da istrebe predominantnu pojavu kriminala (dajući tako i posebnu dimenziju autentičnosti skorašnjem pravom malom kanadskom dragulju – filmu “Defendor” Piter Stebbings-a, ili aktuelnom naslovu “Super” James Gunn-a). U lično kreiranim kostimima i naoružani oruđem iz svakodnevnog života, pretežno delujući po noći, niz superheroja poput Gospodina Ekstremnog (Mr. Extreme), Gospodara Legende (Master Legend) i drugih, uspeli su da stignu i do američkih medija, a sam film, sasvim opravdano, do zavidne popularnosti na brojnim festivalima Severne Amerike (druga nagrada publike na najvećem žanrovskom festivalu kontinenta – Fantasia, Montreal, 2011). Zahvaljujući ljubaznosti producenta filma Teodora Džejmsa, publika našeg Salona ima prilično ekskluzivnu priliku da uživa u projekciji filma i sa ove strane okeana.
Kao reditelj, direktor fotografije, kamerman, montažer i animator, Nikola Majdak je snimio preko 300 dokumentarnih, igranih, kratkometražnih i animiranih filmova. Autor je prvih crtanih filmova u Beogradu: Solista i Čovek od krede (1963).
Studentski kulturni centar Beograd
ul. Kralja Milana 48 i Bulevar Zorana Đinđića 152a
www.skc.org.rs
ul. Kralja Milana 48 i Bulevar Zorana Đinđića 152a
www.skc.org.rs
|
|
|
Newsleather
|
||||||||||||