Obeležavanjem godišnjica i slavljenjem jubileja, pozivanjem na datume i događaje iz prošlosti koji svedoče o tradiciju i kontinuitetu jedne ustanove, učvršćuje se njena  pozicija u sadašnjosti i izvlači njeno pravo na oblikovanje vizije budućnosti. Zato su naizgled  razumljive nedoumice da li treba obeležavati godišnjice onih događaja koji drastično narušavaju pretpostavljene kontinuume.

Tako se nijedan od najavljenih programa u ovom mesecu ne osvrće na 24. mart 1999. godine - iako se ove godine navršava 10 godina od početka Nato bombardovanja SRJ - događaja koji je indirektno, ali nedvosmisleno, dokrajčio jedan od važnih identiteta SKC-a. To ne znači da ovde, u prostoru između obnovljene tradicije Aprilskih susreta (koji nas, 8. po redu u novoj seriji, očekuju narednog meseca), uhodanih programskih shema i jednog od najjeftinijih  bifea u gradu, nema mesta i za hrabrije vizije i projekte mladih ljudi koje niko ne razume. Možda je više stvar u tome da je obnavljanje duha  nepatvorene upitanosti nad pojavama i događajima  - što je možda bila glavna odlika one atraktivne i pokretačke niti „na koju se mislilo kada se govorilo SKC“, spor i mukotrpan proces i da je obnavljanje tog duha veliki posao koji nas čeka u enterijeru koji se ovih dana renovira. d.v.