ХРОНИКА АС-а
изложба принтова, фотографија и презентација дизајнерских решења плаката штампаних пово-дом Априлских сусрета
ДНЕВНИK О ЦРЊАНСKОМ/ЖИВОТ И KОМЕНТАРИ
изложба поводом шездесетогодишњице објављивања романа „Код Хиперборејаца“ и сабраних дела Милоша Црњанског у издању Просвете
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ
СКЦ-ОВЕ БЕСПЛАТНЕ ШКОЛЕ СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 34. МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ХУ-МОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ 2026.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА 2024–2026
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ „НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА 2024–2026“ документарна изложба Аутор изложбе: проф. Милоје Митровић
Европска и америчка авангардна кинематографија у периоду од 1921. до 1939.

Европска и америчка авангардна кинематографија у периоду од 1921. до 1939.

18 - 29. мај

Овај програм представља преглед филмске авангарде раног 20. века, периода који карактерише радикално преиспитивање филмског медија. Крећући се изван оквира комерцијалног наратива и позоришне мимезе, ови филмски ствараоци настојали су да утемеље филм као аутономну уметничку форму засновану на ритмичкој апстракцији, пластичном изразу и подсвесном.

Теоријске основе и покрети

Одабрана дела илуструју различите естетске филозофије настале током периода између два светска рата:

Дадаистичке и надреалистичке субверзије: Дела Мена Реја (Man Ray) и Марсела Дишана (Marcel Duchamp) пример су одбацивања традиционалне каузалности. Кроз технику „рејографије” - излагање филмске траке директно физичким објектима - Рејов „Повратак разуму“ довео је у питање улогу камере као пуког уређаја за снимање. Дишанов „Анемични биоскоп“ додатно истражује пресек оптике и лингвистичке игре, користећи роторелијефе за стварање дезоријентишућег, нелинеарног визуелног искуства.

Чисти филм и ритмичка апстракција: Доприноси Ханса Рихтера (Hans Richter), Викинга Егелинга (Viking Eggeling) и Фернанда Лежеа (Fernand Léger) представљају покрет „Cinéma Pur“ (чисти филм). Ови филмови дају приоритет темпоралном и просторном ритму слике у односу на репрезентативни садржај. У „Механичком балету“, Леже третира свакодневне предмете као апстрактне кинетичке елементе, док Рихтеров „Ритам 21“ функционише као фундаментална студија геометрије кадра.

Француски импресионизам и социјални реализам: „Менилмонтан“ Димитрија Кирсанова (Dimitri Kirsanoff) служи као пример теорије „фотогеније“, користећи брзу монтажу и субјективне кадрове за преношење психолошке дубине без помоћи међутитлова. Слично томе, „Вампир“ Жана Пенлевеа (Jean Painlevé) премошћује јаз између научног документарца и надреалистичког хорора, проналазећи онострано у природном свету.

Успон америчког независног филма: Укључивање остварења „Лот у Содоми“ Вотсона и Вебера (Watson/Webber), као и колаборације Флорија и Воркапића „Живот и смрт статисте 9413 у Холивуду“, истиче рани амерички „аматерски“ покрет. Ова дела адаптирала су европску експресионистичку естетику ради критике индустријског Холивуда и истраживања библијске алегорије кроз висококонтрастно осветљење и иновативну оптичку штампу.

Списак филмова

Повратак разуму (Le Retour à la raison) - Man Ray, Француска, 1923, 2 min.

Емак-Бакиа (Emak-Bakia) - Man Ray, Француска, 1926, 16 min.

Морска звезда (L'Étoile de mer) - Man Ray, Француска, 1928, 15,5 min.

Мистерије замка Де (Les Mystères du château du Dé) - Man Ray, Француска, 1929, 20 min.

Живот и смрт статисте 9413 у Холивуду (The Life and Death of 9413, a Hollywood Extra) - Slavko Vorkapich, Robert Florey, САД, 1928, 13 min.

Менилмонтан (Ménilmontant) - Dimitri Kirsanoff, Француска, 1926, 37 min.

Јесење магле (Brumes d'automne) - Dimitri Kirsanoff, Француска, 1928, 12 min.

Лот у Содоми (Lot in Sodom) - James Sibley Watson, Melville Webber, САД, 1933, 27 min.

Ритам 21 (Rhythmus 21) - Hans Richter, Немачка, 1921, 3 min.

Преподневна утвара / Духови пре доручка (Vormittagsspuk / Ghosts Before Breakfast) - Hans Richter, Немачка, 1928, 9 min.

Анемични биоскоп (Anémic cinéma) - Marcel Duchamp, Француска, 1926, 6,5 min.

Механички балет (Ballet mécanique) - Fernand Léger, Француска, 1924, 11 min.

Дијагонална симфонија (Symphonie diagonale) - Viking Eggeling, Француска, 1924, 7 min.

Вампир (Le Vampire) - Jean Painlevé, Француска, 1939, 8,5 min.

Срца старости (The Hearts of Age) - Orson Welles, William Vance, САД, 1934, 8 min.

Историјски значај

Ови филмови означавају тренутак када је кинематографија постала самосвесна, прелазећи из средства масовне забаве у лабораторију за формално експериментисање. Деконструкцијом кадра, реза и секвенце, ови редитељи проширили су визуелну граматику медија - иновације које и данас подстичу савремену филмску теорију и експерименталну праксу.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48