СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
Класици неме авангарде у јавном домену

Класици неме авангарде у јавном домену

Филмфорум
11-21. СЕПТЕМБАР
Архитектура сенке и светлосни спектакл: Фауст (1926) Ф. В. Мурнауа

Оригинални наслов: Faust – Eine deutsche Volkssage
Режија: Фридрих Вилхелм Мурнау (F. W. Murnau)
Сценарио: Ханс Кизер (Hans Kyser)
Продукција: UFA (Ерих Помер)
Директор фотографије: Карл Хофман (Carl Hoffmann)
Главне улоге: Геста Екман (Faust), Емил Јанингс (Mephisto), Камила Хорн (Gretchen), Вилхелм Дитерле (Valentin)
Премијера: 14. октобар 1926. (Берлин)
Трајање: 106 минута
Формат: Неми филм (црно-бели)

У оквиру циклуса посвећеног истраживању историјских међаша визуелног језика и авангардне форме чија су ауторска права данас део јавног добра, Филмфорум приказује монументално остварење неме кинематографије - „Фауст“ (1926) у режији Ф. В. Мурнауа. Заснован на немачким народним легендама, као и класичним књижевним предлошцима Гетеа и Марлоуа, овај филм представља круну немачког експресионизма и последњи Мурнауов пројекат реализован у Европи пре његовог одласка у Холивуд.
Космичка драма и сценографски илузионизам
Мурнауов „Фауст“ није само екранизација метафизичке фабуле о пакту са ђаволом и борби за људску душу између Арханђела и Мефиста; он је пре свега радикални експеримент у стварању кинематографског простора. У сарадњи са директором фотографије Карлом Хофманом и легендарним сценографима студија UFA (Роберт Херлт и Валтер Рериг), Мурнау гради свет који је у потпуности синтетички. Сваки кадар сниман је у контролисаним студијским условима, где се дим, магла, ватра и светлост третирају као примарни градивни елементи филмске архитектуре.
Врхунац специјалних ефеката неме ере
Као једна од најскупљих и технички најсложенијих продукција свог времена, „Фауст“ до данас остаје фасцинантна студија формалних могућности камере:
- Светлотамни контраст (кјароскуро): Драматично супротстављање дубоких сенки и божанске светлости директно материјализује дуализам добра и зла.
- Двострука експозиција и оптика: Антологијске сцене - попут Мефиста који својим џиновским црним крилима прекрива читав град или летећег плашта који носи Фауста кроз простор - изведене су иновативним методама вишеструке експозиције и трик-снимања.
- Ритам и геометрија кадра: Радикална употреба перспективе и динамичних покрета камере превазилази сценску статичност и ствара чисто кинетички доживљај спектакла.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48