УТОРАК, 27. МАРТ У 20.00
МАЛА САЛА
Алинејин видео курс теорије уметности
учесници: Симона Огњановић и Стеван Вуковић
Ђорђо Вазари био је архитекта и сликар који је установио историју уметности као научну дисциплину, и сковао термин ренесанса. Он у књизи „Животи славних архитеката, вајара и сликара”, први пут објављеној још 1550. године, пише да слика треба тачно да понови оптички утисак који о представљеној сцени стиче добро постављен посматрач. Поредећи сликарство у грчком маниру коју оличава Чимабуе, и тада нов стил, који усавршава Ђото, Ђорђо Вазари издваја елементе новог стила: природно држање, деликатне боје и примену перспективе, те их потом проглашава историјски значајним иновацијама у напретку уметности као вида представљања. Вазари је сматрао да је „у особености и нарочитој природи различитих уметности да се, полазећи од нижег почетка, све више побољшавају и најзад доспевају до врхунца савршености”. На основу тога тврдио је да је историја уметности, која је у његово време, након опадања у средњем веку, поново покренута, историја напретка у подражавању, у коме су уметници све бољи. Када се достиже граница подражавања? У покушају одговора на ово питање, бавићемо се хиперреалистичким приказом у уметности, и то на примеру италијанског уметника Мауриција Кателана.
|
|
|
|
