УТОРАК, 5. АПРИЛ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ПРЕДСТАВЉАЊЕ УМЕТНИКА
ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ЈУБИЛАРНОГ 10. БРОЈА ЧАСОПИСА АСА АРЦХИТЕЦТУРА/ СЦИЕНТИА/ АРС
пројекција филма и разговор са аутором
у разговору учествују: Владан Радовановић, Јеша Денегри и Слободан Малдини; модератор: Стеван Вуковић
Владан Радовановић: Поетика пројекта „А Галаксија около сија“:
„Пројекат ʻА Галаксија около сијаʼ припада синтезијској уметности, те тим поводом прво треба нешто рећи о мојој општој поетици, јер се она разликује од мултимедија, микстмедија, интермедија и других вишемедијских форми. Ову уметност засновао сам 1957. године, прво под именом полимедиј, и она подразумева стапање најмање два разночулна медија или више њих, који су детерминистички уодношени у виду објекта, инсталације, секвенцијелности са извођачима или без њих. Поетика ове уметности предвиђа подједнако коришћење и старих и нових медија, неелектронских и електронских. Под детерминизмом што влада уодношавањем медија, негују се промене које могу бити паралелне, супротне и бочне. Један од основних начина уодношавања медија јесте интуитиван, ослоњен на личне синестезије, а други је параметарска научна кореспондентност којом се медијске релације установљују научно. Битно обележје ове поетике је залагање за синтезу из једног духовног центра. На томе се настоји, јер моноауторско стварање осигурава највиши степен кохерентности и кореспондентности медијских спојева. Пошто укључује семантичност, синтезијска уметност може разматрати и вануметнички свет и саму себе, чиме се ближи моме пројектизму и концептуализму, али истовремено задржава и естетско дејство. Узгред, пројектизам сам увео 1955. године, знатно пре концептуализма, али обома је најбитнија заједничка црта менталност. Поред тога, заједнички су им и лингвистичност, деестетизација, таутологија, саморазматрање и метајезичност. А само пројектизам одликују залагање за постојање представе о раду у свести другог, обавеза да аутор сам заврши рад који је започео и претежно ослањање на представу, а не на појам.“
