22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
СТРИП У ДЕЧЈИМ НОВИНАМА – ПОЧЕЦИ (1957 - 1964)

СТРИП У ДЕЧЈИМ НОВИНАМА – ПОЧЕЦИ (1957 - 1964)

22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026

24. септембар –12. октобар 2026.
СТРИП У ДЕЧЈИМ НОВИНАМА – ПОЧЕЦИ (1957 - 1964)
Аутори зложбе: Весна Ћурчић, Борисав Челиковић (Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац; Изложба и каталог су реализовани уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије Музеју рудничко-таковског краја, Горњи Милановац)

Када је 12. јануара 1957. године изашао у Горњем Милановцу лист за ученике основних школа под називом „Дечја политика“, нико није могао претпоставити да тада почиње историја највећег стрип издавача у некадашњој Југославији.
Под руководством двојице наставника ОШ „Таковски партизански батаљон”, Срећка Јовановића и Александра Лазаревића, а уз подршку директора школе Војислава Вељића и општинског руководства, ученици су направили своје новине. Месец дана касније појавио се други број, али због противљења београдске „Политике”, под новим називом „Дечје новине“. То је био почетак историје, која је у монографији објављеној четири деценије касније симболично названа – „Између игре и подвига“. Од месечног Ритма излажења, временом се прешло на петнаестодневно, па на седмично. И тако читаве школске године, од септембра, до краја маја. Први тираж био је 1.000 примерака, а већ неколико година касније шестоцифрен. Године 1962. редакција је изашла из окриља школе и основала самостално предузеће НИП „Дечје новине”.
Од самог почетка стрип у „Дечјим новинама“ имао је своје место. У прва три школска годишта излажења то су били стрипови Десимира Жижовића Буина, самоуког уметника из Горњег Милановца.
Сваки број школске 1956/57 имао је Буинов ауторски печат – каиш стрипа са догодовштинама ђака првака и по неколико илустрација. Тако је започела сарадња која ће трајати наредних неколико деценија, колико је Буин био хонорарни сарадник „Дечјих новина” (...)
Када су се 25. новембра 1958. године, у 23. броју „Дечјих новина“ појавила прва два каиша стрипа Никад робом, почела је једна велика сага. (...)
Маја 1964. излази последњи број „Насмејаних новина“ (81), а наредне школске године 1964/65, покрећу се нова стрип издања. Прво „Библиотека Лале“, затим ревија за стрип и забаву „Зенит“, а годину дана касније „Мики“. За разлику од „Никад робом“ у ова три издања преовладавају страни аутори, лиценцни стрипови, којих до октобра 1964. није било у издањима „Дечјих новина” – осим једног изузетка у „Насмејаним новинама“, стрип „Тарна”. Од „Мирка и Славка“ стигло се до „Марвела“ и „Дизнија“, тако да се може сматрати да се 1964. године завршава прва фаза у развоју стрипа у издањима „Дечјих новина” и почиње друга фаза успона (1964–1969) коју ће обележити горе наведена нова стрип издања, с тим да ће стрип у матичном издању – „Дечје новине“ и даље имати значајно место.
Трећа фаза (1969–1975) је један у целини турбулентан период у којем „Дечје новине” доживљавају свој даљи успон. (...) 
Све ово време једино је излазио „Никад робом“, са авантурама Мирка и Славка, који су се 1973. године нашли и на филмском платну. Стрип се нашао у новопокренутим издањима у овом периоду: „Тик-так“, „Зека“, „Еурека“ и „Лада“.
Врхунац стрипа у „Дечјим новинама” је четврта фаза (1975–1987) и она се поклапа са периодом излажења „Екс алманаха“. Ово издање са онима која су произишла из њега: „Супер“, „Минивест“, „ЈУ стрип“, „Бисер стрип“, „Гигант“ и „Хорор“, чини корпус од око 1000 свезака стрипа. У њима су нашим читаоцима презентована најзначајнија и најпопуларнија остварења светског стрипа. На другој страни промовисани су и домаћи аутори, од којих ће многи у времену које је долазило добити прилику да се опробају на светској сцени, захваљујући свом таленту, али и подршци коју су добили од НИРО „Дечје новине”. А све је почело у „Дечјим новинама“ и „Насмејним новинама“, под сводовима Основне школе „Таковски партизански батаљон” (...)

Борисав Челиковић, извод из текста

 

 

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48