СРЕДА, 9. ФЕБРУАР У 19.00

МАЛА САЛА

разговор поводом књига Светлане Шеатовић Димитријевић:  Епизација поезије и Део као целина &  целина као део
учествују: Петар Пјановић,  Марко Радуловић, Александар Јовановић и ауторка; модератор: Весна Капор
Књига Светлане Шеатовић Димитријевић насловом и поднасловом веома прецизно одређује предмет истраживања и његове временске границе. Ауторка се, наиме, усмерила на, код нас релативно неистражен и теоријски недовољно осветљен проблем лирског циклуса који је у другој половини 20. века био предмет пажње, пре свега руских и немачких аутора. Утолико је теоријски значај ове књиге већи јер може бити подстицајан за дијалог о циклусу и циклизацији у српској књижевности. (Јован Делић)
Студија Светлане Шеатовић Димитријевић, сажето речено, доноси нам две ствари: прво, увиде у то колико су српски песници двадесетога века (а реч је о најзначајнијим српским песницима 20. века, од Јована Дучића, Симе Пандуровића и Милоша Црњанског до Ивана В. Лалића, Скендера Куленовића, Стевана Раичковића и Алека Вукадиновића) тежили да својим песмама, и то одмах у књигама у којима су објављене, обезбеде шира контекстуална значења, односно колико су били мајстори свога заната; и друго, колико су познавања модерних књижевних теорија драгоцена за нова читања наших књижевних текстова, када се схвате (што је овде случај) као драгоцени инструменти у тумачењу, а не као прилика за показивање учености аутора!
 (Александар Јовановић)
Уз провере основних сазнања о проблематици циклуса и циклизације, који нужно подразумева разумевање концепта целине, др Шеатовић Димитријевић показује како се велики број изузетно важних дела, па чак и читави опуси наших стваралаца, не могу добро разумети уколико и овај аспект није ваљано истражен. Зато су се уз два аутора Попу и Лалића, који су у средишту пажње претходне студије Део као целина & целина као део. Структура и семантика циклуса у поезији Васка Попе и Ивана В. Лалића, у новом рукопису нашле студије које обрађују читав низ аутора и дела, и тиме показују значај питања циклуса у књижевноисторијској перспективи, а затим његову актуалност у савременој литератури. (Александар Јерков)