ЧЕТВРТАК, 15. ОКТОБАР У 18.30 

АТРИЈУМ СКЦ НОВИ БЕОГРАД

говоре: археолог праисторичар Јелена Паламаревић, Седморечје, школа праисторијске археологије
Лепенски Вир се налази на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Ископавања на овом налазишту започета су 1965, када је у ствари откривен најмлађи слој који припада старијем неолиту. Две године касније, 1967, професор Драгослав Срејовић наилази на прве трагове ове величанствене културе која Србију чини културним средиштем света у мезолиту.
Јединствени мезолитски локалитет Лепенски вир назван је по виру на Дунаву и био је седиште једне од најсложенијих и најважнијих култура праисторије. Током ископавања нађена је рибарска ловачка насеобина са седам сукцесивних слојева насеља и 136 сакралних или стамбених објеката. Седам великих, сукцесивно подизаних насеља мезолитских риболоваца, ловаца, сакупљача хране и првих земљорадника и сточара, девет миленијума чувало је тајну која ни до дан-данас није сасвим откривена.
Велики број монументалних камених структура инспирисан је рибом моруном која је била једно од њихових божанстава. Пронађени су и многобројни жртвеници, ватришта и трапезоидни неимарски објекти подизани према јединственој архитектонској шеми.