СРЕДА, 1. ЈУН У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

разговор са писцем; учествују: Данило Јокановић и Весна Капор
„Да би нешто било призвано у постојање, оно мора бити именовано. Употребити моћ језика и одабрати праве речи да би се доспело до исказа који ће у себи садржати оно што може да траје, насупрот тежњи времена да се ни на чему не задржава превише, тежак је и неизвестан пут песника, пун опасности и гладан одговорности. С друге стране, велика поезија у сталном је напору да изрекне оно што се изрицању отима, чега је Јокановићева песма дубоко свесна, али је искуствено довољно зрела да снагу црпи из производње слутње, која је можда још једино што преостаје човеку као бићу потрошном и пролазном.“ Андреа Беата Бицок
„Управо зато што Данило Јокановић свој приповедни свет отвара и затвара причом о причању, читалац има утисак да се обрео у причи о хиљаду и једној ноћи. Чак и када дође до последње приче, читалац ће схватити да није дошао до краја, већ до почетка приче која се зачела у њему самоме. Због тога, приповедни оквир ове збирке можемо одредити као кружни, али занимљиво је што је тема писања, односно причања, заступљена и у многим другим причама, те је јасно да је она окупирала пишчево перо. Цео приповедни свет Данила Јокановића саткан је од изговорених и прећутаних речи, од испричаних и недопричаних прича, од песама-пожара, од филозофских сентенци. Међутим, у том свету речи су усковитлане и незауздане све док се не отелотворе у причи.“ Марија Радић