СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
Стихови Лангстона Хјуза

Стихови Лангстона Хјуза

УТОРАК,  17. СЕПТЕМБАР У 19.30 ВЕЛИКА САЛА

Циклус: Извођење поезије на филму

Тема: Стихови Лангстона Хјуза

Предавање и разговор са анализом визуелних примера

Предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић

Џејмс Мерсер Лангстон Хјуз био је активиста и новински колумниста, писац и песник, сценариста и драматург, један од најбитнијих песника харлемске ренесансе двадесетих и тридесетих година прошлог века. Рођен је у Џоплину, Мисури, одрастао у градовима са средњег запада, да би се као писац прославио у Њујорку, у Харлему, где је проживео већи део свог дугог и веома плодног живота. Чак и када је путовао у Француску, време је проводио на Монмартру, кога су тада називали Харлемом на Сени. Развио је уметничку форму коју је назвао џез поезија, а о џезу је писао да је „вечни там-там који дамара у души црнаца“, уједно и там-там побуне и радости и смеха и бола. Џез је утицао на ритмичку структуру његових песама, као и на начин на који су представљане публици, често уз музичку пратњу. Његове песме и данас се не само читају, већ и изводе у аранжманима које су за њих начинили џез музичари његовог времена, његови блиски пријатељи и саборци у промовисању афроамеричке културе. Поред њих и многи афроамерички аутори данашњег времена хватају се укоштац са његовим песмама те је, на пример, на Лондонском музичком фестивалу 201. песму чије је извођење Хјуз својевремено разрађивао са Чарлсом Мингусом, тог пута извео репер Ајс Ти, у пратњи Симфонијског оркестра Индијане. На њега често реферишу и филмски карактери попут Кајла (Исаја Вашингтон) у филму „Попни се на бус“ из 1996, док је потпуни омаж његовом лику и карактеру направио Ајзак Џулијен у филму „У потрази за Ленгстоном“ из 1989. Остао је запамћен и као особа која је лансирала каријеру Јунис Катлин Вајмон, касније познату као Нина Симон, коју је упознао још док је била гимназијалка. У доба њених првих живих наступа објавио у својој новинској колумни да је „она различита... као што је то била Били Холидеј, Свети Фрања, и Џон Дон“, да би је надаље поредио са свим својим културним идолима, што је она потом поставила на корице свог сингла, као што је Витмен на корицама своје књиге објавио Емерсоново писмо у коме су високо цењене његове песме.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48