ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
Циклус: Филм и видео у пољу визуелне уметности

Циклус: Филм и видео у пољу визуелне уметности

ПЕТАК, 21. ФЕБРУАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

Тема: Надзорно око камере у видео радовима Бруса Наумана
Пројекције документације радова са разговором
Током 1967. и 1968. Брус Науман је произвео више филмских и видео радови у којима је бележио себе како изводи различите репетитивне задатке које је задавао сам себи, у свом атељеу, одговарајући на тај начин на тезу коју је још током студија чуо од својих професора, да је уметност у ствари то што уметник створи у свом атељеу. За разлику од филмских радова, у чијој изради је имао јасну идеју шта и како жели да постигне, пре него што би укључио камеру, он је видео опрему поставио у атељеу на начин на који се постављају надзорне камере, и снимао шта год да му је пало на памет, па би после секао одатле неке сегменте радњи и понашања и проглашавао за видео радове, без даље монтаже или других интервенција у њиховом наративном току. Једноставни процеси који чине његове видео радове надовезују се на ранији фотографски рад, који је секвенциран слично филмском наративу, а који носи назив „Аутопортрет уметника као фонтане“, из 1966/7, у коме се он појављује у кадру го до пола, подигнутих руку, и отворених дланова окренутих ка посматрачу, како из уста избацује млаз воде. На пример, његови „Положаји на поду наспрам зида“ из 1968. директно из тога произилазе.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48