15. јун – 3. јул
Мелијес, илузиониста, редитељ, сценограф, глумац и продуцент, један је од најважнијих зачетника филмске уметности. Његов студио „Стар филм“ (Star Film) и иновативни специјални ефекти (стоп-трик, вишеструка експозиција, механичке сцене) претворили су биоскоп из пуког снимања стварности у царство фантазије, научне фантастике и комедије.
Биографија Жоржа Мелијеса
Мари-Жорж-Жан Мелијес (Marie-Georges-Jean Méliès) рођен је 8. децембра 1861. године у Паризу, у имућној породици која је поседовала фабрику обуће. Уместо да настави породични бизнис, од малих ногу показивао је склоност ка уметности, позоришту и илузијама. Студирао је на престижном Лицеју „Луј Велики“ (Lycée Louis-le-Grand), а касније се усавршавао у области сценографије и луткарства на Вишој школи лепих уметности (École des Beaux-Arts).
Као професионални илузиониста и власник чувеног позоришта „Театар Робер-Уден“ (Théâtre Robert-Houdin), које је купио 1888. године, Мелијес је био мајстор сценске магије, механичких трикова и фантазмагорија. Прекретница у његовом животу догодила се 1895. године када је видео прве филмове браће Лимијер. Одмах је схватио потенцијал новог медија, купио камеру, а затим изградио један од првих филмских студија у Европи (стаклени студио у Монтреју код Париза). Између 1896. и 1913. године снимио је преко 500 краткометражних филмова у којима је готово све радио сам: режирао је, писао сценарио, глумио, дизајнирао сценографију, костиме и специјалне ефекте. Изумео је или усавршио кључне филмске технике: стоп-трик (прекид снимања), двоструку експозицију, прелазе (fade-in/fade-out), подељени екран (split-screen), успорени снимак (slow motion) и многе друге. Његови филмови су спој позоришне магије, научне фантастике, комедије и сатире на рачун савременог друштва. Након Првог светског рата, суочен са конкуренцијом великих студија, финансијским проблемима и ратним уништењем многих филмских трака, Мелијес је банкротирао 1923. године. Његови филмови су готово заборављени, а он је радио у продавници играчака на железничкој станици Монпарнас. Поновно откриће његовог рада у двадесетим годинама 20. века донело му је признање: одликован је Легијом части, а филмска заједница га је прогласила оцем специјалних ефеката и наративног филма. Преминуо је 21. јануара 1938. године у Паризу.
Његов живот и дело инспирисали су Мартина Скорсезеа за филм „Изумитељ Хуго Кабре“ (2011). Данас се сматра једним од најважнијих зачетника кинематографије – човеком који је филм претворио из пуког документовања стварности у царство маште и чуда.
ФИЛМОВИ НА ПРОГРАМУ
1. Астрономов сан (La Lune à un mètre, 1898)
- Каталошки број „Стар филма“: 160–162- Екипа: Режија, сценарио, продукција, главна улога: Жорж Мелијес-Трајање: око 3–4 минута- Жанр: краткометражни трик-филм, фантазија, комедија- Музика (у рестаурираним верзијама): Доналд Сосин- Радња: Астроном у својој опсерваторији доживљава хаотичан сан пун магичних трансформација, појављивања Месеца као живог лица, вила и демонских бића.
2. Пут на Месец (Le Voyage dans la Lune, 1902)
- Жанр: краткометражни филм, научна фантастика, авантура, комедија фарса- Трајање: око 15 минута- Екипа: Режија, сценарио, продукција, главна улога: Жорж Мелијес- Улоге: Виктор Андре, Блоет Бернон, Жеан д’Алси, Жорж Мелијес и други- Радња: Група ексцентричних астронома гради огроман топ и катапултира се на Месец. Тамо их чекају авантуре са месечевим становницима (Селенитима), печуркама и спектакуларан повратак на Земљу.- Иконична сцена: ракета се забија у око „Човека на Месецу“.
3. Помрачење и флерт сунца и Месеца (L’Éclipse du soleil en pleine lune, 1907)
- Каталошки број „Стар филма“: 961–968- Екипа: Режија, продукција: Жорж Мелијес- Трајање: око 9–10 минута- Музика (у неким верзијама): Александар Рени- Жанр: фантазија, комедија, трик-филм- Радња: Стари астроном окупља студенте да посматрају помрачење Сунца. Док студенти праве несташлуке, небо постаје позорница романтичног „флерта“ између Сунца и Месеца, уз звезде које оживљавају и магични хаос.
Програмска напомена: Сва три филма представљају еволуцију Мелијесовог стила – од интимних снова (1898), преко епохалног спектакла (1902), до зреле фантазије (1907). Ово је савршена прилика да се подсетимо како је филм рођен из магије и маште. Жорж Мелијес – отац филмске илузије.
