UTORAK, 6. JUL U 19.00 VELIKA SALA
CIKLUS: IZVOĐENJE POEZIJE NA FILMU
TEMA: STIHOVI ROBERTA FROSTA
predavanje i razgovor sa analizom isečaka iz filmova
predavači: Tijana Savatić i Stevan Vuković
„Staza kojom ne ide niko“ jeste jedna od dve pesme koje lik pod imenom Roberto (Roberto Benini) u filmu Džima Džarmuša „Iza rešetaka“ recituje na svom maternjem jeziku u zatvoru, kao ilustraciju i objašnjenje svoje sudbine, ali i kao neko opšte mesto kulture na koju na svaki način pokušava da se prilagodi. Stihovi te pesme Roberta Frosta odigrali su prelomnu ulogu u dramaturgiji mnogih američkih filmova koji su uključivali iracionalne akcije svojih protagonista, pa su, čak, postali i neka vrsta lozinke za nevolje koje slede za odlukom koju objašnjavaju. Dobar primer za to je i njegova pesma „Stojim kraj šume u snežno veče“, koja u bukvalnom smislu pokreće radnju u Tarantinovom filmu „Otporan na smrt“, kao i u filmu „Telefon“ Dona Sigela (iz koga ih je, po svom običaju reciklaže filmskih narativa, Tarantino i preuzeo), gde njene reči, čak, zvuče kao neki tajni kod kojim se prenose informacije u tajnim operacijama tokom hladnog rata. Mnogi protagonisti, u stvari, i ne znaju originalno značenje stihova koje izgovaraju, što je naglasio i Hičkok, kada su ga pitali zašto je koristio Frostove stihove u svom filmu „Mahnitost“. Odgovor je bio da ih je protagonista prosto čuo negde i koristio kao frazu, jednako kao, na primer, i neke tada veoma korišćene krajnje trivijalne fraze koje se pripisuju glumici Me Vest.