22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026

Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.

СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања

СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.

ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА

Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.

СТИХОВИ РОБЕРТА ЛУИСА СТИВЕНСОНА

2024

УТОРАК, 9. АПРИЛ У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ИЗВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ НА ФИЛМУ
ТЕМА: СТИХОВИ РОБЕРТА ЛУИСА СТИВЕНСОНА
предавање и разговор са анализом визуелних примера
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Иако су екранизације „Доктора Џекила и мистер Хајда“ и „Острва с благом“ толико фреквентне да је тешко пробити се до утицаја других дела Роберта Луиса Стивенсона на кинематографију, ипак је и неколико његових песама доспело до успешних екранизација. То су првенствено „Реквијем“, „Моја кућа, кажем“, и „Моја жена“. „Реквијем“ је написао сам себи, и тражио да му се упише на гроб, на планини Ваеа, на полинезијском острву Самои, у који је положен са 44 године, 1894. Пун назив те песме је „Реквијем број 21“, објављена је у његовој првој књизи „Подшумља“ 1890, а цитирана је у филмовима „Били су потрошни“, Џона Форда, из 1945. и „Коњска уста“ Роналда Неама из 1958. „Моја кућа, кажем“, издата постхумно. 1913, цитира се у „Подземном току”“ Винсента Минелија из 1946, а „Моја жена“ из 1896. у „Нежном другу“ Едварда Димитрика из 1943.