УТОРАК, 7. ФЕБРУАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
циклус: Извођење поезије на филму
тема: Стихови Роберта Луиса Стивенсона
предавање и разговор са анализом визуелних примера
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Иако су екранизације „Доктора Џекила и мистер Хајда“ и „Острва с благом“ толико фреквентне да је тешко пробити се до утицаја других дела Роберта Луиса Стивенсона на кинематографију, ипак је и неколико његових песама доспело до успешних екранизација. То су првенствено „Реквијем“, „Моја кућа, кажем“, и „Моја жена“. Реквијем је написао сам себи и тражио да му се упише на гроб, на планини Ваеа, на полинезијском острву Самои, у који је положен са 44 године, 1894. Пун назив те песме је „Реквијем број 21“, објављена је у његовој првој књизи „Подшумља“ 1890, а цитирана је у филмовима „Били су потрошни“, Џона Форда, из 1945, и „Коњска уста“ Роналда Неама из 1958. „Моја кућа, кажем“, издата постхумно, године 1913, цитира се у „Подземном току“ Винсента Минелија из 1946, а „Моја жена“ из 1896. у „Нежном другу“ Едварда Димитрика из 1943.