22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026

Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.

СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања

СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.

ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА

Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.

Стихови Валтера Скота

2024

УТОРАК, 14. МАЈ У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ИЗВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ НА ФИЛМУ

предавање и разговор са анализом визуелних примера
Предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Почетак филма „Повратак у Зомбиленд“ Рубена Флајшера из 2019. прати романтичне хероје нашег доба у борби против нељудских бића, праћену Металикином песмом „Господар лутака“, коју после брзе победе прати тријумфални звук председничке химне, уз коју екипа предвођена Вудроу Трејси (Вуди) Харелсоном, у улози Талахасија, улази и настањује се у Белој кући, празној након зомби апокалипсе која се десила у претходном наставку („Зомбиленд“, из 2009). Либрето за председничку химну, чија је церемонијална улога била да слави председнике попут Џорџа Вашингтона, у чију славу је први пут изведен 1815, био је преузет из наративне поеме „Дама са језера“ Валтера Скота, која се у своје време сврставала међу „осијанска дела“, то јест песме базиране на наслеђу келтског барда Осијана, а које је, у ствари, формирао песник Џејмс Мекферсон крајем XVIII века, представљајући их као „древна предања”. „Даму са језера“, која се у штампи појавила 1810, већ следеће године Роберт Сидонс прерадио је у позоришну представу, а 1928. је на основу ње снимљен и истоимени неми филм, у режији Џејмса Фицпатрика. С друге стране, Ђоакино Росини је веома брзо након појављивања те песме кренуо да пише оперу на либрето Андрее Леона Тотоле који је био заснован на њеном француском преводу, пре него што се италијански појавио, и њена премијера се одиграла још 1819, да би потом и Франц Шуберт на основу немачког издања у преводу Филипа Адама Шторка из ње извукао седам песама на основу којих је сачинио свој „Опус 52“, који га је прилично прославио и чији су се сегменти касније користили у многим филмовима, укључујући и Дизнијеву „Фантазију“ из 1940. И друге Скотове песме добиле су музичке аранжмане, и потом и постале звучна подлога филмова као што је случај са „Бони Данди“ из 1825, која се појављује у „Крадљивцима тела“ Роберта Висеа из 1945 (рађеном на основу приче Роберта Луиса Стивенсона), а неке се просто цитирају у фрагментима, као „Мармион“ у „Заробљенику дворца Зенда“ Ричарда Торпа из 1952, „Савршени човек“ Марка Росмана из 2005. или „Патриотизам“ у филму Харолда Рамиса „Дану Мрмота“ из 1993.