ДНЕВНИK О ЦРЊАНСKОМ/ЖИВОТ И KОМЕНТАРИ
изложба поводом шездесетогодишњице објављивања романа „Код Хиперборејаца“ и сабраних дела Милоша Црњанског у издању Просвете
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ
СКЦ-ОВЕ БЕСПЛАТНЕ ШКОЛЕ СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 34. МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ХУ-МОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ 2026.
ХРОНИКА АС-а
изложба принтова, фотографија и презентација дизајнерских решења плаката штампаних пово-дом Априлских сусрета
ТРОПИКАЛИЈЕ ХЕЛИЈА ОЈТИСИКЕ

ТРОПИКАЛИЈЕ ХЕЛИЈА ОЈТИСИКЕ

ПЕТАК, 8. ДЕЦЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: УМЕТНОСТ И ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА
ТЕМА: ТРОПИКАЛИЈЕ ХЕЛИЈА ОЈТИСИКЕ
пројекције фото и видео документације радова и њихова контекстуализација
кроз радове уметника води Стеван Вуковић
Хелио Ојтисика је бразилски уметник који је у Европи наступао у оквиру изложби неоконкретне уметности још током шездесетих година прошлог века, али је највише пажње привукао тек својом амбијенталном инсталацијом под називом „Тропикалија“, коју је изложио у „Вајтчепл“ галерији у Лондону 1969, омогућавајући посетиоцима да боси ходају по песку и сену и да одмарају међу тропским биљкама. Био је поборник неоавангардних струјања у уметности и, поред текстова за своје изложбе, писао је, рецимо, и текст за изложбу „Нова објективност у Бразилу“, која је одржана априла 1967. године у Музеју модерне уметности у Рио де Жанеиру. Још пре тога, 1966, у тексту под називом „Положај авангарде у Бразилу“, нагласио је „магију предмета, несуздржану жељу за стварањем нових перцептивних објеката (тактилних, визуелних, текстуалних...) из којих ништа није искључено, од друштвене критике, до граничних ситуација, што све чини основне карактеристике бразилске авангарде која је стварно авангарда, а не мимикрија међународних праваца у некој неразвијеној земљи, какву је до сада већина познатих и признатих критичара углавном подстицала“. Током прве деценије овог века његов рад проглашаван је за један од кључних за развој уметности инсталације, као и уметности партиципације, које је у књигама под тим називима анталогизовала Клер Бишоп. Данас се он у великој мери поставља у генеалогију деколонијалне уметности.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48