ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
Урођеничка (Абсалоке) феминисткиња Венди Ред Стар

Урођеничка (Абсалоке) феминисткиња Венди Ред Стар

УТОРАК, 12. МАРТ У 19.30 ВЕЛИКА САЛА

Циклус: Уметност, филм и деколонизација,
Тема:  Урођеничка (Абсалоке) феминисткиња Венди Ред Стар

пројекције документације радова са разговором

Венди Ред Стар је мешаног порекла, досељеничког, односно ирског, и домородачког, односно Абсалоке („деца птице са великим кљуном“) племена у оквиру Кроу (Врана) народа, чији резерват се налази на подручју америчке државе Монтане. Она је одрасла у том резервату, стално кријући да су јој по мајци сви рођаци бели, да би, када је тај резерват напустила, како би похађала студије уметности на Боземан јавном универзитету у Монтани, почела да штрчи управо по свом урођеничком пореклу. То је све тематизовала у својим радовима који разграђују и романтизоване и идеализоване слике староседелаца Америке, управо као и њихове колонијалистичке стереотипизације. Када је почела да ради и са музејским збиркама, посебно оним етнографским, које су биле фокусиране на наслеђе староседелаца Америке, као уметница позвана да ради радове који би били у некој врсти дијалога са њима, одмах је приметила да је већина текстова о елементима тих збирки писана са позиције оних који тим традицијама не припадају, као и да је  количина артефаката које су израдиле жене готово занемарљива. Стога је, поред излагања свог личног рада, развила и праксу промовисања уметничких доприноса жена староседелачког порекла, како у домену свих оних традиционалних вештина и примењених уметности, тако и савремених критичких уметничких пракси. Често у својим радовима развија приче везане за њену најближу породицу - бабу по оцу, која је израђивала тканине по традиционалним локалним методима, оца, војног пилота и вође рок бенда, па и њену ћерку, која заједно са њом интервенише на документарном материјалу. И свој сопствени лик поставља у оквире радова који мешају традиције, рецимо етнографске фотографије и призора из научнофантастичних филмова, или пројектују матрилинеарна наслеђа, као када инсценира неке трикстерске критичке реконтекстуализације староседелачких традиција заједно са својом ћерком. 

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48