НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА 2024–2026
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ „НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА 2024–2026“ документарна изложба Аутор изложбе: проф. Милоје Митровић
Чаролија ЖорЖа Мелијеса – рани филмски снови о Месецу
Мелијес, илузиониста, редитељ, сценограф, глумац и продуцент, један је од најважнијих зачетника филмске уметности. Његов студио „Стар филм“ (Star Film) и иновативни специјални ефекти (стоп-трик, вишеструка експозиција, механичке сцене) претворили су биоскоп из пуког снимања стварности у царство фантазије, научне фантастике и комедије.
Позоришни плакат
У својој богатој позоришној историји на сцени СКЦ-а стасавале су генерације познатих уметника
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ
СКЦ-ОВЕ БЕСПЛАТНЕ ШКОЛЕ СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 34. МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ХУ-МОРА И САТИРЕ „ЗЛАТНА КАЦИГА“ 2026.
БРАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ: КОНСТАНТИН – КЊИГА О ВИНАВЕРУ – СРПСТВО КАО СУДБИНА

БРАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ: КОНСТАНТИН – КЊИГА О ВИНАВЕРУ – СРПСТВО КАО СУДБИНА

СРЕДА, 29. ЈАНУАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

разговор поводом књиге
Учествују: Милица Винавер, Владимир Димитријевић и аутор
„У својој новој књизи ‘Константин – књига о Винаверу – Српство као судбина’, Бранислав Станковић направио је синтезу завичајног и свесрпског, шабачког и универзалног, тамошњег и овдашњег, нашег само ако је и свечовечанско.
У уводу књиге, Станковић пише о Србима који нису имали српске крви. Ту су Вајферт и Сондермајери, Станислав Краков и Ђорђе Себастијан Рош, Рибникари и Толингер. У Србију су долазили као у земљу слободе и демократије, у којој нема места за кнут и ломачу. Па онда Станковић прелази на Шабац, Винаверов град, и води нас у онај Рабаџијски шор у који се из Пољске његов отац, први српски рендгенолог, доселио са својом супругом Ружом, пијанисткињом, и где је Станиславу умрла сестрица Мјећа, што јој је своју прву књигу песама даривао као надгробно знамење…
Бранислав Станковић, трудољубиви историчар и одликовани заточник музеологије из Шапца, својим радом дао је доказ да су наше локалне историје холограмске, и да се у сваком нашем завичају, као у капи воде, одражава историја Српства као целине. Станковић је, пишући о страдањима Шапца у Првом и Другом светском рату, од аустроугарских злочинаца до комуниста, настојао да покаже колико је наша стварност основана на светлој крви оних који су, носећи Србију на плећима, стављали главу у темељ будућности. И Станковић је увек сведочио да је култура памћење и да је, како рече Миодраг Павловић, једина нада да се победи у рату који сећање брише научена пјесан предака.“ В. Димитријевић

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48