СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
РАДОМИР МИТРИЋ: КИНО МЕДИТЕРАН

РАДОМИР МИТРИЋ: КИНО МЕДИТЕРАН

СРЕДА, 17. АПРИЛ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

разговор поводом књиге
учествују: Јана Алексић, Мирјанa Поповић, Весна Капор и аутор
Шеста књига поезије једног од најзначајнијих песника генерације рођене осамдесетих година, у чијем је ракурсу Медитеран обиман је песнички корпус и садржи 87 песама подељених у три циклуса. Сама збирка представља песме које су настајале током неколико година, заправо читавих седам, колико је прошло од објављивања његове претходне збирке. Митрић је књигу осмислио и режирао као својеврсно медитеранско кино где је песме могуће доживети и представити путем магнетофонске траке и филмског платна и где циклуси песама заправо представљају термине са пројекцијама које су датоване за одређено доба дана. Реч је о барокној поезији, густо тканом стиху са много рефлексија на културни и уметнички код Средоземља, којем се песнички субјект ове књиге обраћа, будући да песме имају богати метафорички и симболички слој и бројне реминисценције и алузије на медитеранско окриље. О Медитерану из којег црпи инспирацију Митрић је већ писао и у његовом засада једином роману који има једно тематско поглавље на ту тему као и есеј који је део његове кратке песничке плакете. Бела Хамваш је говорио како је највећи Медитеранац – у ствари онај континентални, који за морем чезне и које му није на видику целе године. Највише песама у књизи посвећено је Боки Которској, и оне у великој мери баштине лексику типичну за то поднебље. То је поезија чија поетика у готово свакој песми призива другог и обраћа му се дијалошки. Динамична и жива, она залази у архетипско и открива га модерности и поезији на начин како је пре налазимо у песника попут Ваве Христића или Ивана В. Лалића, у чијем је дослуху, или са песницима попут Кавафија, Монталеа и Ника Кавадије.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48