ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
ЗАХАР ПРИЛЕПИН: ЈЕСЕЊИН

ЗАХАР ПРИЛЕПИН: ЈЕСЕЊИН

СРЕДА, 6. ДЕЦЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

разговор о књизи
учествују: Владимир Меденица, Радмила Мечанин, Весна Смиљанић Рангелов и Весна Капор
Ова обимна књига роман-биографија-документ кроз коју интригантан и велики писац Прилепин, не само расветљава него и живи – духом великог трагичног Сергеја Јесењина историја је не само једне епохе већ се протеже и траје и у наше дане. Прилепин, тај велики маг приповедања у свакој књижевној врсти оставља свој печат, пише својим духом – свако време и свака тема, његови су. Мисао која провејава кроз ову причу, а писац је издваја кроз речи Зинаиде Хипијус јесу да кроз велике ствараоце увек проговара историја, традиција, култура и дух народа.
„Јесењин има чисто руску – распућиновску – прекомерност: где год крочи ногом, скотрља се, као с планине...Јесењин, ван своје поезије, и сам је нека врста уметничке слике. Његова необузданост, његов таленат, дечја лажљивост и несвеесна истинољубивост, његова способност да се опија „слободом“ да би полетео петама увис, а затим успореним мамурлуком долазио себи – зар све то нису црте самог руског народа?“

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48