ПЕТАК, 10. МАЈ У 19.00 (ТРАЈЕ ДО 28. МАЈА)
„Можда би позната дистинкција Gillesa Deleuzea: Фигурално–Фигуративно (коју је увео поводом Francisa Bacona), могла да се примени при покушају тумачења сликарског језика Гордана Николића. По тој дистинкцији Фигуративно је еквивалентно представљању, оно је наративно и описно; насупрот томе, Фигурално (проистекло из појма Фигура, или, боље, чиста Фигура), упркос постојању предметног податка, подразумева одстрањење или макар потискивање представе у корист сликарског чина, у име слике као резултата поступка и процеса сликања. А то је управо случај Гордана Николића у чијим сликама и читавим циклусима постоји управо предметни податак, Фигура: маска, лобања, лик познатог певача, али нипошто као мотив који ваља описати, никада као циљ који треба достићи. То је, пре свега, почетни импулс од кога уметник полази, да би током рада тај предметни податак прерађивао (што је битно различито од дорађивао) на мноштво различитих начина вођен намером истовремене градње и разградње слике. Та слика – на први поглед можда парадоксално – никада није апстрактна, јер увек чува макар најудаљенији траг полазног мотива, али није фигуративна, понајмање представљачка, јер је тај траг представе битно не обавезује при утврђивању процеса, смисла и значења ове сликарске операције.“
Јеша Денегри
Изложба је организована у сарадњи Студентског културног центра и Галерије АРТЕ, а прати је монографија са текстовима Бојане Бурић, Јеше Денегрија, Љубомира Глигоријевића, Љиљане Слијепчевић, Иване Беновић и Оливере Јанковић.