СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
НОВА ПРЕДМЕТНОСТ

НОВА ПРЕДМЕТНОСТ

ДО 14. ОКТОБРА

СРЕДА, 18. ОКТОБАР У 19.00

АРТЕ галерија најављује отварање прве у низу изложби које организује у сарадњи са Студентским културним центром, под називом ‘Нова предметност’. У реновираном простору Галерије Студентског културног центра, биће представљени радови седам реномираних аутора: Радомира Рељића, Драгоша Калајића, Пеђе Нешковића, Душана Оташевића, Радомира Дамњановића Дамњана, Бранка Миљуша и Боре Иљовског.

Ово је група аутора чије засебне поетике могу да се доведу у везу управо кроз тумачења о новој предметности која је од стране ликовне критике истакнута као једна од главних уметничких струја насталих шездесетих година прошлог века. Уметничка сцена је на светском нивоу тих година пролазила кроз трансформације изазване отпором који су уметници исказивали према владајућој струји енформела. У атмосфери онога што је дефинисано као доба пост-енформела, појавиле су се различите тенденције као одговор на дотадашњу доминантну поетику. У корак са овим променама и новим појавама била је и домаћа уметничка сцена, чији су актери развили различите личне поетике као реакцију на тадашња бурна друштвено-политичка дешавања у свету и у земљи. Промене на друштвеном плану текле су паралелно са онима које је проживљавала уметност шездесетих.

Позивајући се управо на изложбе које су организоване шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, од којих је прва била она коју је организовао ликовни критичар и теоретичар Ђорђе Кадијевић у Галерији Културног центра Београд 1966. године, а која је носила назив ‘Нова фигурација београдског круга’, Кадијевић је том приликом први указао на нове појаве у сликарству међу тадашњим младим београдским уметницима, а које су најавиле повратак фигуре, предмета, нарације и симбола. Након ове изложбе, организован је низ изложби које су на свој начин третирале сличан феномен.

Међу њима се свакако истиче изложба коју је наредне године организовао италијански критичар Енрико Крисполти у Галерији Дома омладине, назвавши је ‘Димензије реалног’ и указујући на широк дијапазон уметничких поетика које су заједно коегзистирале у овом периоду. Последња у низу значајних је изложба коју је 1984. године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић организовао један од протагониста београдске нове фигурације - Драгош Калајић, представљајући прву и последњу ретроспективу ових уметничких тенденција.

Организовањем ове изложбе, АРТЕ галерија и СКЦ желе да подсете на значај који су ови ствараоци и њихове поетике имали у креирању и развоју уметничке сцене. Њиховим групним излагањем после више деценија отвара се могућност за ревалоризацију феномена нове предметности.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48