11. МАЈ - 16. ЈУН СКЦ НОВИ БЕОГРАД
мултимедијални пројекат
Марија Крстевски је рођена 1996. године у Панчеву, где и данас живи и ради. Дипломирала је 2020. године на студијском програму Медији слике, Високе школе ликовних и примењених уметности у Београду. Исте године је уписала мастер студије Аудиовизуелне композиције на матичној ВШУ. Активно се бави различитим, како традиционалним, тако и савременим медијима визуелне уметности.
Бивајући особа чија је основна потреба дешифровање сопствених мисли алатима ликовне уметности, као основу за стварање користи сопствена искуства тежећи ка универзалном. Професионалној уметничкој оријентацији претходи дугогодишња потрага за лепим кроз колекционарство. Временом је дошла до схватања да су сви ти предмети обожавања у функцији трансформисања личног света, чинећи их пре свега естетским медијумима, занемарујући њихову употребну вредност. Дакле, они постају део ауторског микросвета, односно оруђе колажирања стварности, било као делови сценографије или, неретко, као главни протагонисти.
Знања акумулирана током школовања проширила су хоризонт могућности при креирању фантазмагоричних простора у које ауторка смешта своја сновиђења. Дигитална фотографија и дигитални видео показали су се као доминантна средства за обасјавање скривених места психе, покушавајући на тај начин да себи објасни свет и свету себе. У своје видео радове укључује и нарације у виду кратког, поетског текста написаног у тренутку рађања идеје и потребе да се иста стави на папир. Сам процес креације досадашњег рада и узбуђење које оно изазива казују да је крајња ауторска намера увек исповедање себе и света, потискујући практичне стране у односу на потребу за уметничким излагањем.
„Ламент“ представља аудио-визелни пројекат који се развија као кратак експериментални уметнички филм у облику видео рада обједињеног са перформансом, чиме је постигнут драмски ефекат. Радња је презентована у форми триптиха, јер је тројство усвојени универзални принцип којим делимо свако поглавље унутар самог себе. Држећи се поделе која се односи на историјске улоге жене, усвојене из дела Симон де Бовоар „Други пол“, сублимирајући, долазимо до једне нове поделе - личне поделе која треба да прикаже поједностављен суштински облик једног бића, односно испоставе једне жене.
Позивајући у помоћ инспирацију, долази до креирања артефаката, магијских предмета којима ћемо призивати одређену врсту осећаја као катализаторе радње. Користећи се класичним техникама традиционалне ликовне уметности - вајањем, сликањем, скулптуром - оформљен је овај иницијални скуп уметничких радова који у изради видео рада представља основне атрибуте радње као саставни део сценографије. Креиран је сопствени космос тканина и текстура којим покушава да се оствари специфичан ефекат у дочаравању визуелног и ликовног спектра унутар кога се сам рад развија. Костими се позивају на неку старију традицију, али су извођења потпуно нова. Техникама компоновања слике преузетих из традиционалног сликарства, као и аугментованом завршном обрадом боје, остварујемо могућност да, зауставимо ли радњу на платну, добијемо уоквирен ликовни рад који се води карактеристикама ликовности старих мајстора. На тај начин сваки фрејм из видео рада постаје слика за себе.
