ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
Књижевност с предумишљајем: стваралачка биографија Слободана Селенића

Књижевност с предумишљајем: стваралачка биографија Слободана Селенића

СРЕДА, 2. ОКОТБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

Учествују: Тихомир Брајовић, Срђан Орсић и аутор

„Ако се понеком брзоплетом читаоцу учини да је помало старински посветити цио један обиман, назовимо га уводни, дио ове важне књиге ауторовом личном животу, фактографији његове биографије, гајимо дубоко увјерење да ће га даљи ход кроз књигу у тој неутемељеној претпоставци сасвим оповргнути. Одбацивши ʼсмрт аутораʼ као самосврховиту новију теоријску догму науке о књижевности, Бајчета нам кроз исцрпну биографију Селенићеву, колико поуздану толико и (ово је за читаоца свакако од пресудне важности) занимљиву и богато илустровану, указује на кључна мјеста његовог личног развоја, да би их у једној валидној критичарског транспозицији разобличио заправо и као кључна језгра Селенићевог (ауто)поетичког развоја. Сликајући историју човјека једновремено и као историју тренутка, историју друштва и историју заједнице (а и како би другачије), Бајчета је успио убједљиво да докаже како сва његова дјела, а нарочито романи, који чине једну врсту неформалног циклуса о Београду током бурног прошлог стољећа, представљају узбудљиву књижевну анатомију тог града као метонимије укупне судбине читавог јужнословенског простора.“ Недељка Бјелановић

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48