SREDA, 17. NOVEMBAR U 19.00 VELIKA SALA
Razgovor povodom 200 godina od rođenja i 140 od upokojenja velikog pisca
Učestvuju: Ana Jakovljević Radunović, Vladimir Medenica i Vladimir Kolarić
Na tribini posvećenoj jubileju velikog pisca razgovaraćemo o njegovom delu, uticajima i nasleđu. Pitanja koja je veliki pisac otvorio i postavio čovečanstvu jednako su aktuelna, a možda čak i snažnije prisutna nego u njegovo vreme. Pitanja morala, etike, ljubavi, ljudskog karaktera i društvenih prilika, a nadasve pitanje duhovnosti i večita borba dobra i zla već drugo stoleće ogledaju se i promišljaju kroz reči Dostojevskog. Vanvremena dimenzija njegovog dela neupitna je stoga što je imao snage da ponire rečima kroz dobro i zlo, visoko i nisko, božansko i demonsko, i to ne samo kao književnu i filozofsku formu, već kao duboku proživljenu kob sopstva. Dubine i rascepi ljudske duše, kao i lepota i dobrota čovekova, teški padovi, kao i najuzvišenije uzdizanje, u njegovim delima, već skoro dva veka, nezaobilazna su tema mnogih društvenih, naučnih disciplina, a za čitaoce izazov za premeravanje sopstvenih života. Mnoge situacije, likovi i replike iz njegovih romana postale su nezaobilazne. U njegovim delima običan mali čovek u točku istorije, u potrazi za spasenjem, za svetlošću i Bogom, kroz drame i buru stiže do odgovora, približava se onom što traži ili tone i odvaja se od božanskog. Kao da je dao tačan srazmer između patnje, greha, pokajanja i izbavljenja, njegove misli se široko citiraju. Posle čitanja Dostojevskog, shvatio sam, nisam više isti čovek, piše jedan, američki pisac. Uostalom, šta god da napišemo ili kažemo, Dostojevski je uvek veći od toga.