SREDA, 25. MAJ U 19.00 VELIKA SALA
razgovor povodom knjige
učestvuju: Aleksandra Drakulić, Jelisaveta Bosanac i autor
„Roman od priča” „Ruža pod ledom“ Mirka Demića svojom temom, sadržajem i specifičnim žanrovskim definisanjem od strane samog autora povezan je s autorovim petoknjižjem koje je posvećeno životu njegovih sunarodnika iz Hrvatske. Pošto i dela iz petoknjižja nisu nastala hronološkim redom, te je uvodni deo petoknjižja „Ćutanja iz Gore” najkasnije nastao, ovaj roman, po trenutku nastanka postskriptum petoknjižja, po tematici koju obuhvata, počevši od legende o dolasku pripovedačevih predaka na prostore Banije, koja dolazi do nas iz „mraka vijekova” mogao bi se istovremeno smatrati i prologom petoknjižja. Ovo poigravanje redosledom u stvaralaštvu Mirka Demića nije nimalo slučajno ni retko i upućuje na cikličnost ljudskih sudbina i procesa stvaranja i na nerazmrsivu isprepletenost i nerazaznatljivost početka i kraja. Čini se da se tek na kraju razaznaju prave dimenzije i značaj početka. „Roman od priča” najneutralnije je žanrovsko određenje ako imamo u vidu da su mu prethodila sledeća određenja romana iz petoknjižja: concerto grosso, srpsko-hrvatski roman, (etno)roman(ijada), komedija burleskne besmislenosti i fantazmagorija. Konvencionalnije žanrovsko određenje ovoga romana sugeriše i jednostavniju i ujednačeniju kompoziciju dela i u prvi plan stavlja priču ne samo kao kompozicionu okosnicu romana, nego i kao njegovog glavnog junaka. Ovaj roman sa romanima iz petoknjižja povezuje i njegovo morfološko bogatstvo koje čine mit, legenda, predanje, balada, proročanstvo, molitva, kletva, slovo, rečnik, komentar, pitalica, tužbalica, aforizam, izreka, etnološki zapis, nauk...