ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.
НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: ЂАВОЉЕ ЈАЈЕ

НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: ЂАВОЉЕ ЈАЈЕ

СРЕДА, 8. ФЕБРАР У 19. 00 ВЕЛИКА САЛА

разговор поводом књиге

учествују: Желидраг Никчевић, Добривоје Станојевић и аутор

„Као Хемингвеја, давно, вукло га тамо где је ђаволски опасно. Тамо где лопта има ивицу. Његови ратни извештаји из Славоније одмах су били нешто друго. Није писао О него ИЗ (није описивао рат него се кроз њега рат исказивао). Без патритических наклапања, далеко од моралистичке хипокризије, доносио је поруке оних који су изгинули. Кроз њега су проговориле одсечене руке, одрубљене ноге, повађене очи. Кроз њега је проговорило ишчупано срце човека. Његови текстови су живи плач, али мушки, онај од кога слепи прогледају, а неми проговоре. Волео је и „наше“ и „њихове“, а није их много штедео. Ни себе није штедео.“  Бранислав Петровић

„Небојша Јеврић, боем и новинар, хроничар мрака велеградског и ратни репортер, изокренути лорд Бајрон, побуњеник против света и поданик књижевности, истрајно трага за знацима исконске снаге у човеку, која још увек није транспонована и разводњена институционалним облицима живљења. Ситуације када је човек изведен из архетипске сагласности живота, али и оне када интуитивност и нагон за самоодржањем граде судбински контекст, окосница су драматуршке заснованости ове прозе, њеног новог облика на границама стварног и чудесног, у анегдотском, или у књижевно објективизованим сомнамбулијама урбаних простора или ратних „поља смрти“, којима су ходили и записивали своје кораке многи писци и (архи)волшебници, по чијим се траговима и Јеврић креће.

Петар В. Арбутина

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48