ПРЕДРАГ МЛАДЕНОВИЋ: ПОСЛЕ ПРИЗОРА
Предраг Младеновић (1974, Лесковац) бави се фотографијом, графичким дизајном, видеом и сликарством. Свој уметнички пут започиње цртежом и сликарством, а више деценија професионално се бави комерцијалном и уметничком фотографијом.
СКЦ-ОВА БЕСПЛАТНА ШКОЛА СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ НА 2. КИКИНДСКОМ ФЕСТИВАЛУ СТРИПА – награде и признања
СКЦ-ова бесплатна школа стрипа и илустрације гостовала је 22. и 23. августа ове године у Културном центру Кикинда, који је био организатор Другог кикиндског фестивала стрипа. Од полазника пријављених на конкурс за такмичење на фестивалу, два СКЦ-ова млада стрип аутора освојила су главне награде, док је СКЦ-овој школи стрипа, под менторском палицом проф. Милоја Митровића, додељено посебно признање за групно учешће на фестивалу.
22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД 2026
Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.

Veroljub Vukašinović: Vetar i dažd

SREDA, 29. MAJ U 19. 00 MALA SALA

učestvuju: Danijela Kovačević Mikić, Vesna Kapor i autor

„Poetska knjiga ,Vetar i dažd’ Veroljuba Vukašinovića pronalazi svoje sagovornike u onim čitaocima koji vole melodiju maternjeg jezika u vezanom stihu i utvrđenim pesničkim formama. U sedam pesničkih ciklusa (Cvetna, U strogom obliku, Oaza, Mitke, Molebna pjenija, Trublje i Prijezdin skok), sa poetičkim prozrenjima prološke (Radosti moja) i epiloške pesme (Vetar i dažd, za koju je dobio Nagradu ,Zaplanjski Orfej’), vezući za svaku godinu života po jednu pesmu (ukupno 58), Vukašinović ostaje odan temama patrijarhalne Srbije koja se gasi i lirskog subjekta koji ne prihvata izazove savremenog, više virtuelnog sveta, u kojem se ,lajkuju’ svi moralni sunovrati, i koji, svestan svojih grehova, ali ne pristajući na moderno (oličeno savremenom leksikom), traži put ka duhovnom ozarenju (religiozna leksika). Uz tradicionalne pesničke matrice, Vukašinović opeva i književne svetionike (Sladoje, Prešern, K. Radović, Kavafi) i likove kao simbole unutrašnjih oluja (Mitke, Lenka), nudeći čitaocima i prefinjen lirski sadržaj i virtuoznu pesničku formu.“ D. K. M.

© 2026 СКЦ Београд, Краља Милана 48