УТОРАК, 23. АПРИЛ У 20.00 МАЛА САЛА

циклус: Видео прегледи кустоских пракси 04
предавање и разговор са визуелним примерима
Посматрајући промене у кустоском дискурсу који се развијао у односу на изложбе у распону од Примитивизма у уметности двадесетог века (МОМА, 1984) до Магова Земље (Центар Помпиду, 1989) и Документа 11 (Фридерицианум, 2002), Кристијан Кравагна дотакао је проблем глобалног кустоског рада и способности да се на тај начин неевропска уметност представи на међународним изложбама. Поставио је суштинско питање како се неко може бавити кустоским представљањем уметности других култура, и ко има легитимно право да се тиме бави, да би тиме указао на ,једносмерни увоз’ незападних култура као саставни део дуге традиције колонијалних изложбе. Ово питање указује и на једно од главних тематских и проблематских равни не само за кустосе, већ такође и за институције као што је то Кућа светских култура у Берлину. Изложбе као што су то биле Примитивизам и Магови веома снажно су се ослањале на еуроцентричан поглед у његовој фиксацији ,културално другог’, тако да је, да би се од тога дистанцирао, иако је постојала очигледна њихова веза са изложбом на којој је тада радио, Оквуи Енвезор, кустос Документа 11 је „уместо тога инсистирао на генеалогији изложби које су укључивале низ бијенала на југу, као што је то Бијенале у Јоханесбургу“. То је било пре пуних петнаест година. Како стоји ствар данас и да ли је низ пројеката који уметност глобалног југа тумаче везано за покрет несврстаних само политички коректан начин да се егзотизација тих култура настави?