ЧЕТВРТАК,19. ФЕБРУАР 2015. у 19.00  (траје до 27. фебруара)

ГАЛЕРИЈА СКЦ

„Фрагмен(а)т,  лат. сачуван део, остатак […]“ (Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица српска, Нови Сад, 1976)
„Фрагменти су сачувани делови интимних простора. Они су физички остаци, лични трагови живота, па затим археолошког и архивског рада. Фрагменти су слике окружене празнинама створеним протоком времена. Оно што се чинило разореним, бар у малој мери, било је деконструисано - изгубило је своју конструкцију, али је, ипак, оставило за собом расуте фрагменте.
Фрагменти су обичне ствари – нађене слике подвргнуте поетској активности духа, које проговарају о томе шта јесу, о томе ко смо ми. Фрагменти следе тезу да уметник ништа не ствара, већ је ту да посложи, прикаже и укаже на постојеће, да нешто уобличи и евентуално га реформулише (Аннетте Мессагер: „Wорд for Wорд“, 2006).
Скупљање фрагмената био је процес реконструкције прошлости којим се (неочекивано, јер фрагменти су били дубоко скривени у њеним наслагама) аутентичним, објективним сликама и субјективним сећањима – трага за начинима чувања сећања, уз нужност тежње да се прошло утка у садашњи тренутак.
 Владимир Ранковић рођен је у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига. Студент је докторских интердисциплинарних студија теорија уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Доцент је за област графика и графичке технике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Реализовао је десет радова у којима се бави односом субјекта и простора.