ГОДИШЊИ ЦИКЛУС СТУДЕНТСКИХ ИЗЛОЖБИ:

Катедрa за УМЕТНОСТ БАПУСС

аутор пројекта, концепт, избор радова, организација и поставка изложби: др ум Миодраг Кркобабић, шеф Катедре за уметност; сарадник на пројекту: проф. др ум Ирена Келечевић; асистент: Јована Булатовић, сарадник у настави

3 – 26. АПРИЛ
ЈАНА МАНОЈЛОВИЋ: ПОРТРЕТ ЖЕНСКОГ БЕСА
АНА ШУМАРЕВИЋ: НЕИЗВЕСНОСТИ ТИШИНЕ
Јана Манојловић рођена је у Крушевцу 1999. године. Похађала је Високу школу ликовних и примењених уметности струковних студија, где је дипломирала на студијском програму Медији/слике. Тренутно је мастер апсолвент на истом факултету, студијски програм Аудиовизуелне композиције. Живи и ради у Београду.
Пројекат „Портрет женског беса“ скупина је дигиталних радова, илустрација, портрета и карактер дизајна у форми bookleta. Кроз сваки дизајн, користећи мотиве природе, вегетације и религиозне симболике, циљ је да се истраже теме неизреченог бола, беса и крхкости. Сваки карактер отелотворује различито осећање и представља одређени архетип.
Рад је првенствено личног карактера и наставак дипломског пројекта „Ева“ са основних студија, који се бави истом тематиком.

Ана Шумаревић рођена је 1996. у Ужицу, дипломирала је на смеру Графички дизајн 2019. на АТССБ – одсек Београдска политехника. Тренутно је на МСС Аудиовизуелне композиције на БАПУСС – Одсек за уметност и дизајн. Излагала на групним изложбама „Они који долазе“у Градској галерији у Ужицу, као и на фестивалима „Дев9т“ и „Лустрофесту“, у категоријама личних пројеката. Тренутно поред freelance пројеката, активно ради на пројектима у оквиру неформалне заједнице „Мотима“, чији је члан и оснивач.
Експериментални анимирани видео рад испитује потенцијалне „Неизвесности тишине“ и природе интимности сопствених тишина. Када незнање мењамо за ћутање и колико обраћамо пажњу на изговорено, а занемарујемо неизговорено. Испитује да ли се тишина може тумачити као потиснути страх и да ли се иза ћутања крије мудрост, страх од супротстављања, индоленција и свестан избор реаговања на ситуације.
У фокусу рада је истицање тишине као суштинског сусрета са унутрашњом стварношћу, са којом се савремени човек мимоилази.