СРЕДА, 13. ФЕБРУАР (ТРАЈЕ ДО 23. ФЕБРУАРА)
изложба цртежа
„Открићу вам своју нову озбиљну игру, страст, занос. Већ пар месеци марљиво цртам у аутобусима који ме возе од куће до посла и назад.
(...) Одлучио сам се на цртање у ванредним околностима, у аутобусима градског превоза, док одлазим и враћам се с посла или у мом ауту док чекам децу да заврше часове балета и фудбала, дакле увек на точковима.(...) Почео сам то када сам схватио колико времена проводим у вожњи: сваког дана по три сата, месечно 60 сати (значи скоро три цела дана), на годишњем нивоу то је 36 дана! За 10 година провешћу у аутобусима 360 дана! То је цела година. До пензије ћу се возити око две и по године аутобусом! Страшно? Е, па, није ако лепо седнеш, извадиш папир, оловку и гумицу и почнеш да црташ.
(...) Савладавши почетну нелагодност, успевао сам да досегнем усредсређеност и мир ума. Драган Лубарда говорио је да кроз цртеж треба доћи до Цртања. Прилагођавао сам се приликама и бирао шта ћу цртати док аутобус иде и труцка, а шта док се зауставља на станицама и семафорима, шта по дневном светлу, а шта по мраку... Ова стратегија омогућила ми је да наставим живот без кукања. НО ЦОМПЛАИНИНГ!
(...) Улазим у аутобус као у атеље, бирам место. Боље је ако није изнад точкова, због труцкања, али и на то сам адаптиран. Сада већ могу да урадим тако прецизне, лепе цртеже да се сви чуде кад им откријем да су урађени у бусу.
Никад у животу нисам видео неког уметника да црта у аутобусу и с поносом вам презентујем своје откриће. Али, нисам ту ја битан, него магија цртања која се нашим суграђанима свакодневно показује у данас тако популарној реалитy схоw форми. Сматрам овај пројекат концептуалним, утолико пре што је постао начин живота, а добио је и своју медијску верификацију у документарном филму.“
Милош Филиповић рођен је 1971. године у Београду. Дипломирао на ФЛУ у Београду у 1997. године. Члан је УЛУС-а од 1999. године. До сада је наступао на петнаестак самосталних изложби и пројеката.
