УТОРАК, 8. ОКТОБАР У 20.00 МАЛА САЛА
ТЕМА: ФИЛМСКЕ ЗБИРКЕ
предавање и разговор са визуелним примерима
Још од 1935, када је Музеј модерне уметности у Њујорку основао филмску библиотеку - која касније прераста у одељење за филм, те данас складишти више од 3.000 филмова и 1.5 милион фотографија из филмова, - музејске и галеријске институције развијају специфичне односе према том медијуму и пре него што он постаје популаран као медијум за визуелне уметнике. Томе приватне галерије чак претходе. Комерцијални галериста Џулијен Леви још 17. новембра 1932. организује приказивање Буњуеловог и Далијевог „Андалузијског пса”, да би непосредно после тога почео да на продају нуди лимитиране едиције филмова „Розе Хобарт” Џозефа Корнела и „Анемични биоскоп” Марсела Дишана, са поруком да је „део његових галеријских програма усмерен ка уметничким радовима створеним путем филмске камере, које намерава да продаје колекционарима у лимитираним едицијама“. Он тада, током 1932-33, преузима позицију председника Филмског друштва Њујорка, које има за циљ да промовише неконвенционалне филмске форме. Оне током двадесетог века постају све популарније, да би уметници попут Бруса Наумана, Ричарда Сере и Ендија Ворхола постали канонизовани крајем последње његове декаде управо као аутори филмова као уметничких дела. Њихове филмске радове данас дистрибуирају главне Њујоршке галерије попут Барбаре Гледстон, Мериен Гудман и Дејвида Звирнера, да би се из тог центра ова пракса до данас проширила светом и била прихваћена и код нас. У сврху мапирања актуелног стања тог процеса, и у јавном и у приватном сектору, овом приликом биће представљено пар најутицајнијих музејских збирки и неколико локалних примера.
|
|
|
|
