СРЕДА, 13. ДЕЦЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ИЗВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ НА ФИЛМУ
ТЕМА: СТИХОВИ ШАРЛА БОДЛЕРА
предавање и разговор са анализом визуелних примера
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
„Највећа лукавост ђавола је у томе што нас је убедио да не постоји“ мото је филма „Уобичајени кривци“ редитеља Брајана Сингера који је 1996. добио два Оскара, за сценарио Кристофера Мекварија, и за најбољу пратећу улогу коју је Кевин Спејси заслужио играјући јединог аутсајдера у екипи прекаљених гангстера, да би се до краја филма успоставило да је управо он оличење ђавола из наведене Бодлерове реченице. Од филмова чији инсерти ће овог пута бити приказани, једино у овом се цитира Бодлерово прозно дело, то јест кратка прича која се појавила у париском листу „Фигаро“. Песма „Змија која плеше“ појавиће се у инсерту филма „Странац“ Тома Форда из 2009, песма „Усамљена јадна душо, шта ћеш рећи“ у филму „Такозване каријатиде“ Агнеш Варде из 1984, песма „Пут“ у филму „Избави нас од зла“ Скота Дериксона из 2014, „Позив на пут“ у филму „Ландру“ Клода Шаброла из 1963, „Отров“ у филму „Бесмртна Енки Билала“ из 2004, „Она и кад хода плеше“ Оливијеа Накаша и Ерика Толедана из 2011, уз још низ других филмова различитих жанрова и епизода популарних серија. Свакако, најупечатљивије извођење у овом циклусу јесте песма „Опијајте се“, у целини и са додатним коментарима, Едвина Стоквела у улози Едмунда Тајрона у филму „Дуго путовање у ноћ“ Сиднија Ламета из 1962, по драми Јуџина ОʼНила.
