
СРЕДА, 22. ФЕБРУАР У 19.00
МАЛА САЛА
представљање нових бројева
Како је покренута Зора?
Лист за забаву, поуку и књижевност излазио је у Мостару од 1896. до 1901. године. Покренули су га најугледнији писци тога доба Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Јован Дучић и Атанасије Шола.
У Бечу је пре тога, 1863. године, основано Удружење српске академске омладине које је било активно све до Првог свјетског рата и издавало мјесечни часопис под истим именом. Он је био с особитим политичким нагласком, у складу с тадашњим временом.
У Мостару су 30. НОВЕМБРА 1895. године (вјероватно по старом календару) Алекса Шантић и Светозар Ћоровић упутили молбу Земаљској влади и затражили дозволу за покретање књижевног часописа Зора. На Калајев одговор се чекало до 28. фебруара сљедеће године, када је потписао одобрење за нови часопис и упутио га Земаљској влади. У одговору се каже: "Допушта се источно-православним грађанима из Мостара Алекси Шантићу и Светозару Ћоровићу издавање литерарног часописа Зора у оквирима наведеним у њиховој молби која се налази у прилогу. Цензуру новог листа вршиле би окружне власти у Мостару."
Будући да поменути часопис треба да буде, не политички, него белетристички оријентисан скреће се посебна пажња да се неће допустити уредницима да се у часопису баве било каквом политиком. Земаљска влада је 8. марта упутила Алекси Шантићу и Светозару Ћоровићу одобрење: "Услијед Ваше амо поднешене молбенице, обнашала је Земаљска влада подијелити Вам овијем дозволу, да можете заједнички издавати у Мостару белетристички лист Зору."
Априла мјесеца 1896. године изашао је први број Зоре и то без икаквог увода или најављивања програма новог часописа. Почео је једноставно Шантићевом пјесмом "Остајте овђе". Посљедњи број Зоре је изашао у децембру мјесецу 1901. године. Атанасије Шола свједочи да је главни посао око администрације и подношење папира Земаљској влади урадио Светозар Ћоровић.
Нова Нова Зора израсла је из Ћоровићевих књижевних сусрета. У Билећи и Гацку, 1997. године, Просвјета је покренула Ћоровићеве сусрете писаца. Идеја је била да се у Билећи одржавају сусрети прозних писаца, уз дођелу награде за најбољу прозну књигу написану на српском језику у периоду између два Сусрета. Сваке године се одржава разговор за округлим столом са темом Српска проза данас. Учествују познати приповједачи, романсијери, критичари.