СРЕДА, 18. МАЈ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
разговор поводом књиге изабраних песама поводом награде "Десанка Максимовић"
Учествују: Драган Хамовић, Саша Радојчић и Теодора Аћимовић; уредник Весна Капор
"Саша Радојчић је као свеобухватна песничка и филозофска личност оставио
веома дубок печат у српској поезији одабраним збиркама које су јединствен спој
песништва и филозофског знања. За поезију је добио награде: „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“, „Венац Лазе Костића“, „Ленкин прстен“, Змајеву награду и Дисову награду за целокупно песничко дело. Добитник је и награде „Милан Богдановић“ за књижевну критику.
Од првих песничких књига, посебно збирке Камерна музика (1991) Саша
Радојчић починје свој веома специфичан песнички пут – ствараоца, и како у најновијој књизи – То мора да сам такође ја (2020) – каже, „читаоца“ поезије. У оба случаја, то је пут брижљивог тумача позиције песничког субјекта ситуираног између виталних питања егзистенције и језика. Радојчић јединственом лирском визуром и песничким стилом доноси широк распон тема дајући сваком збирком различите аспекте, сагледавајући Време и човека у времену, од наслеђених представа песника претходника до живог и савременог искуства. Никада не губи смисао за сажете форме и лирску обојеност сопственог гласа одређеног личним Тренутком у времену и простору. Кроз
дубину мишљења и једноставност говора Радојчић је изградио специфичан песнички опус у српској поезији. У последњој књизи То мора да сам такође ја (2020) Радојчић проговара о боговима, херојима, свакодневици, љубави, пријатељству, времену и породици једноставношћу исказа и „опевањем мишљења“. Тиме је Радојчић песник ерудита, али и песник малих ствари, детаља, медаљона живота који носе сву тежину егзистеније и сложеност дијалектике постојања. Есејиста филозофске провенијенције, али и сензибилни стваралац, Саша Радојчић своју најновију етапу стваралачког сазревања обележава као присно виђено искуство, песника и личног доживљаја.
Најновијом збирком То мора да сам такође ја (2020) он је потврдио своју
пуну песничку зрелост, самим тим и своје место у врху савремене српске поезије. Смислом за најесенцијалније вредности, исказане једноставним
језиком, Радојчић се приближава и важним аспектима стварања Десанке Максимовић и то највише у делу њене рефлексивне лирике. Новим стилом Радојчић блиско Десанки Максимовић суптилно детектује промене које доноси време, исказује стрепњу и упитаност пред питањима човекове егзистенције и уметничког стварања. Тако остаје савремен и свевремен пред новим и хуманистичким изазовима савременог друштва." из образложења жирија поводом награде "Десанка Максимовић"
