SREDA, 18. NOVEMBAR 2015. U 19.00

MALA SALA

Tema: Dragiša Vasić i Miroslav Krleža
govori: profesor Milo Lompar
Dragiša Vasić i Miroslav Krleža predstavljaju veliku i nezaobilaznu temu i kamen spoticanja dugi niz godina.  Njihovi životi, odluke, politička uverenja, aktivnosti izvan književne scene, načini i metodi opstanka na istoj, značajni su svakako za sameravanje jedne epohe. Pitanje koje je nezaobilazno, jeste kakve su refleksije  vrednovanja njihovog dela na celokupnu  književnu, a samim tim i društvenu svest i da li i danas žongliramo tankom linijom između njihovih razlika i bliskosti?
Dragiša Vasić, neosporno, čovek velikih i raznolikih duhovnih, umetničkih i intelektualnih kapaciteta, važno i uticajno ime u društvenom, političkom i kulturnom životu svog vremena, stradalnik komunističke ideje, danas u vreme pomena priča o Velikom ratu i sudbini Srba, postaje nezaobilazna lektira i ogledalo naših sopstvenih nesporazuma, nerazumevanja, pada, pa ipak, i veličine. Jer, o tome i jeste pisao, tako živeo, a sudbina mu je u istoriji i post mortale, jednako burna kao što je bio i život.
Miroslav Josić Višnjić jednom prilikom je rekao: „Ako je ruska proza izašla iz Gogoljevog ,Šinjela’, onda je sva srpska proza spala s Dragišinog ,Vitla’.“
Miroslav Krleža, prijatelj i savremenik, kum Dragiše Vasića, učesnik u oblikovanju  i realizovanju nove ideologije, nove komunističke države, prema tome i jedan od nosilaca književnog duha i svesti posle Drugog svetskog rata, takođe s jedne strane osporavan, a sa druge visoko vrednovan na srpskoj kulturnoj sceni, svoj poetički diskurs temelji, kao i Dragiša Vasić, na beleženju i hronici Velikog rata. Međutim, pitanje koje  ostaje jeste da li su  i koliko, izvan ideologije, lični stavovi Miroslava Krleže uticali  na vrednovanje Vasićevih dela na široj društvenoj sceni?