СРЕДА, 21. ФЕБРУАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

разговор поводом књиге
У књизи огледа „Завети и преиспитивања“ Душко Бабић даје своје виђење идентитетске вертикале српске књижевности од њених почетака до данас, посматрајући саоднос заветне и критичке свести у њеном трајању. Ова истраживања иду трагом неколико значајних студија које истражују идентитетска питања српске књижевности, објављених последњих деценија, међу којима средишње место заузимају радови Јована Деретића, Петра Милосављевића и Жарка Видовића. Као главну одредницу осмовековног трајања српске књижевности аутор види њену усмереност на историју и судбину народне заједнице, у кључу заветног разумевања човека, народа, постојања. Са тог извора српска књига увек је црпела своје најважније теме, идеје и покретачке импулсе. С друге стране, упоредо са енергијом заветности, у српској књижевности деловала је и супротна, корективна енергија критичке свести, која је заветно родољубље чувала да не постане самољубље. На то асоцијативно упућују наслови два средишња поглавља у књизи – познати стихови Његоша и Црњанског: „Нека буде борба непрестана“ и „Славна прошлост је лаж“ Из ове перспективе Бабић тумачи велике српске писце: Његоша, Кочића, Андрића, Црњанског, Ћосића, Данојлића, Радуловића, народну књижевност…