ЧЕТВРТАК, 27 - 30. СЕПТЕМБАР

СКЦ, СВИ ПРОСТОРИ

Изложбе и пратећи програм Фестивала: 27. септембар - 12. октобар

СРЕДА, 26. СЕПТЕМБАР  У 13.00  КЛУБ
ПРЕС КОНФЕРЕНЦИЈА САЛОНА СТРИПА 2018.

ЧЕТВРТАК, 27. СЕПТЕМБАР ВЕЛИКА САЛА
19.00 · ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБИ САЛОНА    
20.00 · СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ САЛОНА/ДОДЕЛА НАГРАДА
19.00 - 21.00 · ОТВОРЕНО КОСПЛЕЈ ТАКМИЧЕЊЕ ЗА НАЈБОЉИ КОСТИМ, НАЈОРИГИНАЛНИЈИ ИЗБОР ЛИКА И НАЈБОЉЕ ДОЧАРАН ЛИК ИЗ СВЕТА СТРИПА  / награде графичке радионице ЕДГЕ ART, домаћих стрип издавача и организатора фестивала

МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА је фестивал девете уметности којег, од свог оснивања 2003. године, организује и води Срећна галерија Студентског културног центра Београд као свој редовни редакцијски програм. Овај фестивал је манифестација непрофитног карактера и представља најмасовнији и најсвеобухватнији стрип пројекат у Србији, и једну од најзначајнијих смотри девете уметности у региону.
Након низа покушаја да стрип, као једна од најплодоноснијих уметничких дисциплина у српској култури, заживи на официјелној ликовној и уметничкој сцени, Студентски културни центар је, као један од првих актера у тој иницијативи, успео да у свој редовни годишњи програм уведе све појавне облике изражавања девете уметности као једну од својих стратегијских програмских идеја.
У протеклих шеснаест година на Међународном салону стрипа такмичило се око 2.000 стрип аутора из 57 земаља света. Од њих око 700 у категорији такмичара до 15 година, а у ревијалном делу програма гостовали су како најеминентнији светски аутори тако и пионири српског стрипа као лауреати Специјалног признања Салона за животно дело и допринос српском стрипу.
У напорима да се постигне потребан ниво квалитета програма, припремање сваког појединачног фестивалског издања изискивало је огроман рад и велика улагања. Да би се Салон одржао као манифестација међународног реномеа управа СКЦ-а  на челу са директором Славољубом Веселиновићем, у овај фестивал почела је да улаже знатна инфраструктурна и финансијска средства, успевши не само да одржи, већ и да унапреди фестивал, а све у жељи да на међународном нивоу, на једном месту сабере неоспорне квалитете стрипа, и кроз овакав догађај, девету уметност удостоји елитистичког нивоа и звања, што она сама по себи то и заслужује.
Програм овогодишњег, 16. по реду, Међународног салона стрипа протећи ће у знаку обележавања 50 година од покретања популарних стрип едиција новосадског Дневника - Златна серија и Лунов магнус стрип, за које можемо рећи да су обележиле југословенску и српску поп-културу од краја шездесетих до прве половине деведесетих година прошлог века. С тим у вези је на Салону и профилисано гостовање прослављеног српског стрип аутора Миодрага - Микице Ивановића,  који је за ЛМС и ЗС илустровао око 120 насловница (Велики Блек, Загор, Мистер Но, Капетан Мики, Кит Телер). Радио у Дневниковом тиму на лиценцним издањима Великог Блека. Нацртао око 40 епизода Ниндже за Дечје новине из Горњег Милановца. Нацртао  неколико епизода YУ Тарзана итд.
Током фестивала, Микица Ивановић ће у више наврата потписивати свеске и цртати јунаке ЛМС-а и ЗС посетиоцима програма Салона стрипа 2018.
Представљање плејаде најзначајнијих Бонелијевих јунака, на Салону наставља се предавањем Зорана Ђукановића Кен Паркер - стрип који је променио природу вестерна и Бонели стрипове и, заједно са Душаном Младеновићем, панел дискусијом о јубилеју 70 година легендарног Текса Вилера који је, примера ради, у доба процвата шпагети вестерна био штампан у тиражима од близу милион примерака.
Узимајући у обзир још један јубилеј српског стрипа - 60 година стрипа Никад робом и 55 година истоимене едиције, уредништво Салона стрипа приредило је ретроспективну изложбу до сада неизлаганих и невиђених стрип радова Десимира Жижовића Буина (1920 - 1996), коме ће ове године издавачка кућа Дечје новине Доситеј и општина Горњи Милановац, на Салону стрипа у СКЦ-у, постхумно доделити награду Срећко Јовановић.
Гостовање Тонија Фејзуле, шпанског стрип аутора и професора (рођеног у Београду), који већ неколико година ради за чувену издавачку кућу Дарк Хорс, и програм анимираних филмова оскаровца Михаела Дудок де Вита у редакцији Андријане Ружић јесу ексклузивитет програма овогодишњег Салона.
Осим своје ретроспективне изложбе и предавања, Тони Фејзула ће се београдској публици представити и својим новим албумом Деад Инсиде који је овом приликом за нашу читалачку публику превела и објавила београдска издавачка кућа Сyстем Цомицс.
Посебно издвајамо и филм посвећен судбини стрип аутора Вељка Коцкара, велике наде предратног српског стрипа, Последња авантура Кактус Бате, у режији Ђорђа Марковића, а по идеји Александра Зографа, као ремек-дело домаће документарно-анимиране филмске продукције.
Међународни салон стрипа СКЦ Београд се сваке године, традиционално, одржава у периоду од четвртка до недеље, током последње седмице септембра. Званични програм 16. салона стрипа биће реализован од 27. до 30. септембра 2018. године у свим просторима СКЦ-а. Изложбе и пратећи програми фестивала трајаће до 12. октобра 2018. године. Сви програми су бесплатни и профилисани за посетиоце свих узраста.
Добро дошли у СКЦ на наш највећи фестивал девете уметности!

Мики Пјешчић, уредник Салона стрипа

ГОСТИ САЛОНА СТРИПА:
ТОНИ ФЕЈЗУЛА (Шпанија)

Већ неколико година Тони Фејзула ради за Дарк Хорс на серијалима које пишу Џон Аркуди и Грек Рука. Пре тога радио је на бројним стриповима и илустрацијама на европском тржишту, нарочито у сфери анимације. Радио је на позадинама за више шпанских анимираних серија и филмова, попут Легенде о Ел Сиду (2003). Творац је СФ албума Централ Зéро (Солеј, 2003, сценариста Алекс Николавич) и један од твораца серијала Нефилим (Делкур, 2004, сценариста Мирослав Драган)

Фејзула је радио насловнице за серијал Ктулу (2010) и учествовао је као сарадник на серијалу Веил (Дарк Хорс, сценариста Грега Рука). Потом је, 2015. године, радио на једној целовитој причи о Лобстеру Џонсону (The Гласс Мантис, са Мајком Минјолом и Џоном Аркудијем), као и на крими серијалу Деад Инсиде са Аркудијем, чији је први број објављен у августу 2016. Тренутно ради на још једној графичкој новели за Планету, стрип адаптацији књиге Патриа, бестселера Фернанда Арамбуруа,
Често ради насловнице за серијал Румбле Џона Аркудија, Дејвида Рубина и Дејва Стјуарта које објављује Имиџ. Недавно је са Брајаном Азарелом сарађивао и на једној краткој причи за Шок антологију коју објављује Афтершок. Рођен је у Србији, а тренутно живи у Барселони.

МИКИЦА ИВАНОВИЋ (Србија)
СРПСКИ МИКЕЛАНЂЕЛО

Миодраг Ивановић Микица рођен је 1959. године у Српском Милетићу где је завршио и основну школу. Средњу грађевинску школу завршио је у Новом Саду. За стрип се занима од малих ногу. Прве радове које сматра значајнијим урадио је већ са 15 година, док је 1976. године нацртао више стрип табли, углавном са вестерн тематиком. Четири године касније, по повратку из војске, јавља се на конкурс за стрип цртаче у новосадски Форум. Ту је упознао многе тада актуелне цртаче, између осталих и Дуду Вукојева, са којим је велики пријатељ. Већ на самом почетку откупљене су му неке кратке приче које, нажалост, никад нису објављене. Затим среће Бранислава Керца и починје да ради корице за Дневникова издања Великог Блека и Загора, а потом и за остале јунаке, попут Мистер Ноа и Кита Телера. Затим се, 1981. године, укључује у екипу домаћих цртача који цртају лиценцираног Великог Блека. Прва епизода која му објављена је Лажни гроф (Лунов магнус стрип 741). Нацртао их је укупно дванаест: осам су објављене у ЛМС, једна у Алманаху бр. 8, док три никад нису штампане. За Златну серију и ЛМС илустровао је око 120 објављених насловница, неке од њих заједно са својим рођеним братом Пеком, такође стрип цртачем.
Урадио је и десет епизода стрипа Џони Денсер по сценарију Дуде Вукојева. Ни овај стрип никад није угледао светлост дана. Затим следи сарадња са Дечјим новинама. За њих је Микица нацртао око четрдесет епизода стрипа Ниндже. Такође је урадио и неколико епизода YУ Тарзана.

Нажалост, рат на просторима Балкана удаљава Микицу из света уметности. Већина наших цртача одлази у иностранство, док се Микица посвећује грађевини. Ипак, не заборавља сликарство и повремено ради велике мурале и зидне рекламе које су, свака за себе, посебно уметничко дело. Због брзине којом осликава зидове добио је и надимак српски Микеланђело. По завршетку ратних година Микица се полако враћа стрипу. Осваја награде на неколико стрип конкурса и починју да стижу позиви за разне стрип фестивале: Макарска, Ниш, Сомбор, Београд…
Ове године, на велики јубилеј Златне серије, не смемо заборавити Микицу који је оставио велики печат баш у овој едицији.

Илија Мировић

ВЕЉКО КРУЛЧИЋ (Хрватска)

Вељко Крулчић (1962. Пула) професионални је новинар, издавач и историчар стрипа. Свој први текст о стрипу објавио је као гимназијалац, 1979. године. Од тада до данас интензивно се бави популаризацијом стрипа - пише; приређује тематске и самосталне изложбе у Хрватској и иностранству; продуцира и пише сценарија за документарне филмове о стрип ауторима; учествује на стрип-фестивалима, округлим столовима, семинарима, симпозијима. Кустос је великих ретроспективних изложби Хрватски стрип 1867 - 1985, (Музејски простор, Загреб, 1985) и Југославенски стрип 1866 - 1986, (Париз, 1986.) Утемељио је награду Најбољи југославенски стрип године коју је од 1984. до 1988. додељивао загребачки недељник Полет. Иницијатор је награде за животно дело у подручју хрватског стрипа Андрија Мауровић, коју од 2009. године додељује удружење Art 9. Уредио је тематски број часописа Истра (6/7 за 1986) у целини посвећен домаћем стрипу.

Аутор је више стрип-монографија, међу осталима Хрватски послератни стрип, Мауровић, Пут у обећану земљу, итд. Први је добитник струковне награде Фра-Ма-Фу (1986) за посебан допринос развоју стрипа у Југославији. Покретач је и уредник више стрип-библиотека: Мауровић, Боља прошлост, Класици хрватског стрипа, Фра-Ма-Фу и Стрип и стрипологија. У својству приређивача/уредника припремио је бројне албуме и књиге стрипа, од Андрије Мауровића и Валтера Неугебауера до Жарка Бекера, Борде Довниковића, Фране Готовца, Алберта Кинерта, Недељка Драгића, Жељка Лорданића итд. Као пријатељ и колега Здравка Зупана (1950 - 2015), једног од најтемељнијих и најауторитативнијих стручњака за стрип на овом подручју, Крулчић је  приредио и уредио књигу МАУРОВИЋ - ЛОБАЧЕВ - ЈУЛЕС - СУЛИЋ у издању загребачког удружења Art 9 у својој библиотеци Стрип и стрипологија. Ради се о књизи есеја, студија, критика, издавачких рецензија и историјско-библиографских текстова о стрипу, његовим творцима и јунацима, с подручја бивше Југославије које је Здравко Зупан написао у раздобљу од раних 80-их година прошлог века до своје смрти, Књига садржи и опсежну фотомеморабилију, јединствени фотографски „албум“ као вишедеценијску хронику стрип догађаја.

ПРОГРАМ ФИЛМА И АНИМАЦИЈЕ:
АНДРИЈАНА РУЖИЋ: ЕЛЕГАНТНИ И ВАНВРЕМЕНИ ФИЛМОВИ МИХАЕЛА ДУДОК ДЕ ВИТА (Холандија), предавање / пројекција филмова

Михаел Дудок де Вит (1953, Абкауде, Холандија) редитељ је, аниматор и илустратор који живи и ради у Лондону. Режирао је четири краткометражна анимирана филма: Чистач Том је изашао 1992, а Монах и риба 1994. године. Ова живахна анимирана прича о монаху који опсесивно, очајнички покушава да улови рибу, донела му је светску популарност и бројне награде. Између сваког независног филма урадио је велики број телевизијских реклама, што му је помогло да савлада тајне визуалне ефикасности.
Својим најпознатијим филмом Отац и кћи (2000) освојио је све најпрестижније награде (између осталих и Оскар Америчке академије) на свим најважнијим међународним фестивалима на којима је приказан у такмичарској конкуренцији. Историчар анимације Ђаналберто Бендаци га свакако није без разлога окарактерисао као „врхунски ауторски филм“. Дудоков четврти по реду, а иначе први апстрактни филм, Арома чаја (2006), насликан чајем и у ритму музике једног од Цонцерти Гросси композитора Арканђела Корелија, личи на неку врсту формалне и концептуалне припремне метафоре за његов први играни филм, Црвена корњача (2016), чији су главни продуценти Гибли Студио, Прима Линеа и Вајлд Банч. Овај контемплативни, сублимни филм без дијалога и са пропратном музиком која га обележава, наново нас враћа на разраду тема којима се режисер непрестано бави: чежњи, интензивној жудњи, смрти.

Дудок де Вит је поносан на сваки свој кадар, било да је намењен његовом независном филму или ТВ реклами. На његовој лествици вредности и приступу раду нема разлике између узвишеног и популарног уметничког дела. Сви његови филмови имају уметничке карактеристике готово ренесансног квалитета, а сваку фазу анимације дуго промишља преко сториборда. Препознатљивост његових филмова одликује се посебним тајмингом, деликатном палетом боја и третирањем сенки, одсуством дијалога и пропратном музиком, смислом за перспективу, свеприсутним меланхоличним пејзажима и њиховим динамичним линијама као и духовним, медитативним садржајима. Сваки његов филм је дуго промишљано кинематографско савршенство. Михаел такође пише и илуструје књиге за децу и предаје анимацију на уметничким академијама у Енглеској и широм света. Андријана Ружић
Филмови за пројекцију: МОНАХ И РИБА, 1994. (6’ 22’’); ОТАЦ И КЋИ, 2000. (8’ 30’’)

СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА:

СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ
(Комисија за доделу признања за допринос српском стрипу: Слободан Ивков, председник; Милосав Пјешчић, члан комисије; Александар Узелац, члан комисије)
Добитник: АЛЕКСА ГАЈИЋ (1974), Београд

Алекса Гајић (Београд, 1974) јесте српски стрипар, познат и у свету, док је највише присутан на француско-белгијској сцени. Аутор је анимираних филмова, илустратор и карикатуриста. Дипломирао је 1998. године на београдском Факултету примењених уметности и дизајна у класи професора Растка Ћирића, са првим дипломским радом у историји српског стрипа и нашег универзитета који је био - стрип. Тај колорни стрипски албум Тецхнотисе настао је по сценарију Дарка Гркинића. Од 1996. године Гајић је стални сарадник недељника Политикин забавник, а од 2000. године, после излагања на Салону стрипа у Ангулему (Француска) у оквиру српске селекције, починје да ради за француску издавачку кућу Солеил. Постао је цртач серијала Бич Божији, у којем је  према сценаријима Валери Манжен објавио 6 колорних албума. Они су стекли огромну популарност у Француској и Србији, а превођени су у САД-у и у још шест земаља.
У Србији је, осим њих, Гајић у неколико издања објавио и дорађени албум Тецхнотисе, по чему је касније креирао и режирао први самостални српски дугометражни анимирани филм Технотајз: Едит и ја. Осим тога, Гајић је аутор и неколико краткометражних анимираних филмова, од којих су најзапаженији Успон и пад уметности, а најпопуларнији је спот за велики музички хит Буђав ‘лебац српске групе С.А.Р.С. Аутор је још неколико музичких и економско пропагандних спотова. Објавио је и интимне збирке кратких, формално иновативних стрипова (У шрафовима, Скрепбук, Пљоснати стрип), а у угледним српским галеријама излагао је око 40 уникатних стрип-објеката (Чудновати стрипови, Премотавање), о којима се мало зна у иностранству. У оквиру групног пројекта и серије албума Линије фронта, аутор је и неколико изузетних насловних страна и оригиналних кратких стрипова о српској војсци у Првом светском рату 1914 - 1918. Илустровао је књиге и часописе, сарађујући са многим издавачима и дизајн-студијима. Значајне резултате постигао је и бавећи се самостално графичким дизајном (памфлети, позивнице, новински огласи и рекламе, календари, плакати).
Имао је више самосталних и групних изложби у нашој земљи. Често је награђиван, а неколико пута за стрипске иновације и на овом Салону: 2011. за Камени стрип, а 2012. за Премотавање (уједно и Гранд Приx Салона). Сматра се једним од наших најеминентнијих уметника уопште и свакако најзначајнијих домаћих стрипара. Резултат обновљене сарадње са француском сценаристкинјом Манжен јесу два албума нове серије Драко: Тринаеста хорда и Маглина Змије. Гајићев српски издавач Сyстем Цомицс их је крајем 2017. године објавио за домаћу читалачку публику, али објединјене у један импресиван том. Са Кристофом Беком креирао је монументални Картаго (Цартхаго). Живи и ради у београдској општини Земун.

Слободан Ивков

СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ - НАГРАДА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ДЕЧЈЕ НОВИНЕ ДОСИТЕЈ И ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ:
Добитник (постхумно): ДЕСИМИР ЖИЖОВИЋ БУИН (1920 -1996), Горњи Милановац

Десимир Жижовић Буин био је српски стрип аутор и илустратор. Бавио се сликарством, израдом етикета, индустријским дизајном, занатским пословима и скулптуром. Дружио се са сликаром и професором Божом Продановићем, а пре Другог светског рата имао је прилику да обиђе уметничке атељее Томе Росандића, Мила Милуновића и Михаила Петрова, касније његовог ментора за упис на Академију за примењене уметности у Београду.  Други светски рат Буин проводи у штабу ЈВуО ђенерала Драгољуба Михаиловића, где је радио као илустратор и графичар за војни лист Равногорски борац. Након наредбе краља Петра ИИ Карађорђевића да се сви припадници ЈВуО ставе под управу Јосипа Броза, Буин се прикључује партизанима и извесно време ради у пропагандној екипи, тзв. Уметничкој задрузи Ђорђа Андрејевића Куна који ће покушати да га пошаље на Сремски фронт. Након проживљених ужаса грађанског рата и колонизације у Банат 1947. године, Буин четири године касније подноси молбу за упис на Академију за примењене уметности у Београду. На њу бива примљен, али убрзо напушта студије и враћа се у завичај.
У Дечјим новинама присутан је од њиховог оснивања крајем 1956. године, као илустратор, аутор енигматских задатака и стрипа. Његови рани стрипови везани су за српску историју, народне песме и приповетке: Краљевић Марко и Муса Кесеџија, Аждаја и царев син, Немушти језик, Ћела, Птица девојка, Последњи осветник, Магелан, Рудничка офанзива, Певац Пеца и Пијуко, Мали Влада и рођак из града... Међутим, након што је ЈНА оптужила постојеће стрипове за „антипатриотизам“ и ишла дотле да је јавно, преко својих новина, позвала издаваче да раде на објављивању стрипова на теме партизанске народно-ослободилачке борбе, то се морало схватити као наређење које ће у Дечјим новинама, игром случаја и захваљујући Буиновом таленту, резултирати у до данас непревазиђени издавачки подухват - стрип серијал Мирко и Славко. Био је то најпопуларнији стрип у СФРЈ са тиражима од скоро 300.000 примерака по броју, по којем ће се, између осталог, 1973. године снимити истоимени играни филм.
Прво објављивање стрипа о дечаку Мирку, пекарском шегрту, којем ће се касније, после  „погибије“ јунака Бошка, прикључити Славко, десило се 1958. године, у 23. броју Дечјих новина као први наставак стрипа под називом Никад робом. Он ће у Дечјим новинама излазити све до 1960. За лик Мирка, Буину је послужио његов син Драгомир, а за лик Славка, чувени српски фудбалер и голгетер Слободан Сантрач.
Стрип се из Дечијих новина пребацује у новопокренуту едицију Никад робом, где прва свеска са Мирком и Славком излази 1963. да би од 1969. године и почев од 195. броја, сама едиција била посвећена једино овом стрипу све до њеног гашења 1970. Поред Буина, најзначајнији српски стрип аутори тог периода су визуелно уобличавали приче о Мирку и Славку да би коначно 1979. услед хиперпродукције и пада квалитета дошло до гашења серијала. Буин ће и након тога направити неколико обрада старих епизода и чак насликати за Тик-Так дефинитивно последњу епизоду под називом Потера.
Буин је био први цртач Дечјих новина и остао им је веран, као матичној кући, без обзира на многе примамљиве понуде које је добијао. Преминуо је 1996. у Београду, а сахрањен је у родном селу Горњи Бранетићи.

Мики Пјешчић

Стручна комисија у саставу: Слободан ИВКОВ, преседник, Васа ПАВКОВИЋ и Павле ЗЕЛИЋ, доделили су Салонова признања најбољим домаћим издавачима за 2017/18. годину, и то:
ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ДОМАЋЕГ СТРИПА 2017/2018:
добитник: СYСТЕМ ЦОМИЦС, Београд

ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2017/2018:  добитник: БЕСНА КОБИЛА, Београд

ОБЕЛЕЖАВАЊА ЈУБИЛЕЈА СРПСКОГ СТРИПА:

- 140 ГОДИНА ЧАСОПИСА СТАРМАЛИ  И ГОЛУБ
- 120 ГОДИНА СРПСКОГ ПИГМАЛИОНА
- 80 ГОДИНА БИГ БЕНГА СТРИПСКИХ ЧАСОПИСА И ПРВОГ СУДСКОГ СПОРА
- 75 ГОДИНА ЧАСОПИСА МАЛИ ЗАБАВНИК
- 60 ГОДИНА СТРИПА НИКАД РОБОМ И 55 ГОДИНА ЕДИЦИЈЕ НИКАД РОБОМ
- 50 ГОДИНА ЗЛАТНЕ СЕРИЈЕ  И ЛУНОВ МАГНУС СТРИПА
- 45 ГОДИНА ПРВОГ СРПСКОГ ФИЛМА ПО СТРИПУ
- 20 ГОДИНА ИНТЕРНЕТ ЧАСОПИСА СТРИП ВЕСТИ
- 20 ГОДИНА БАЛКАНСКЕ СМОТРЕ МЛАДИХ СТРИП АУТОРА  У ЛЕСКОВЦУ
- 10 ГОДИНА ЧАСОПИСА СТРИПОЛИС

КОНКУРС 16. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА СТРИПА:

Жири у саставу: Маја ВЕСЕЛИНОВИЋ, стрип аутор и илустратор; Жељко ПАХЕК, стрип аутор и илустратор; Бобан Савић ГЕТО, стрип аутор и илустратор; Игор КОРДЕЈ, стрип аутор и Александар ЗОГРАФ, стрип аутор, доделиће 27. септембра 2018. године, на свечаној церемонији отварања Салона, следеће награде: Гранд Приx,  награду за најбоље остварење у домену класичног стрип језика, Награду за најбоље остварење у домену алтернативног стрип језика, Награду за најбољи сценарио, Награду за најбољи цртеж, Специјалну награду жирија за иновацију у стрип уметности, као и Награде жирија у категорији такмичара до 15 година: Млади лав, Специјалну награду жирија за најбољу идеју, Специјалну награду жирија за зрео и маштовит израз и Специјалну награда жирија за најмлађег аутора.

ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА САЛОНА:

ЗОРАН  ЂУКАНОВИЋ,  ДУШАН  МЛАДЕНОВИЋ: 70 ГОДИНА ТЕКСА ВИЛЕРА, предавање
Сценариста Ђанлуиђи Бонели и цртач Аурелио Галепини креирали су Текса Вилера 1948. године. Текс је израстао у легенду, најдуговечнији стрип чији тиражи доминирају Бонелијевом продукцијом у Италији. И дан-данас, овај вестерн се примарно објављује као црно-бели стрип, онако како тврди љубитељи стрипа обожавају.

Почетком шездесетих, у доба процвата „шпагети“ вестерна, Текс се штампао у близу милион примерака. Тексова харизма саздана је на парадоксу. У свом лику, он је сјединио и помирио митски антагонизам каубоја и Индијанаца. Ренџер је, повереник за индијанска питања и поглавица племена Навајо. „Снажан, одан, непогрешив стрелац, непријатељ предрасуда и дискриминације“, Вилер је, међутим, склон да занемарује правила и често користи мање дозвољена средства да би спречио злочинце. У епизодама се појављују и стварне историјске личности као што су Буч Касиди и Санденс Кид, Буфало Бил, генерал Кастер, Џеронимо, Кочиз. Поред класичног канона појављивања у свескама, од 1988. излази и Велики Текс на великом формату и дупло већег обима, чиме су отворена врата благом „ревизионизму“, сложенијим причама и слободнијој визуелној нарацији, чиме се Тексов универзум шири. За писање нових епизода брину прослављени сценаристи Мауро Бозели и Клаудио Ници. На Тексу се у међувремену опробала читава легија цртача укључујући најпознатија светска имена и сматра се посебном чашћу бити позван за учешће у овом мега пројекту епског приповедања.

Зоран Ђукановић

МИКИЦА ИВАНОВИЋ, СЛОБОДАН  ИВКОВ,  ДУШАН МЛАДЕНОВИЋ, ИЛИЈА МИРОВИЋ:  50 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА  ПОПУЛАРНИХ  ЕДИЦИЈА ЗЛАТНА СЕРИЈА И ЛУНОВ МАГНУС СТРИП

У веома кратком року на почетку 1968. године, издавач Дневник (и матични дневни лист се тако звао, а и данас излази) из града Новог Сада покренуо је, поред многих других серија, две стрипске едиције. Оне су обележиле југословенску поп-културу нешто краће од 45 година (прво су се 1992. отцепиле Хрватска и Словенија), а српску све до 1993. и 1994, када су угашене. Прво се јануара 1968. на 128 страна појавила Златна серија, са носећим стрипом, “конфекцијским” вестерном енглеске компаније Кистоун Прес под насловом “Четири обрачуна” У свесци су биле три приче, од којих је друга (Џејн Гарднер) савремена авантура у прашуми са герилцима, и што је још важније, први пут са до данас једним од најпопуларнијих ликова Тексом Вилером. Не знам зашто је на полеђини корица у најави био и лик Супермена. Он је давно пре тога излазио у другим српским новинама за младе, а у Златној серији га никада није било. Уредник је био Митар Милошевић, који је под псеудонимом Фредерик Ештон већ писао, можда у Југославији најпопуларнију серију палп-романа Лун, краљ поноћи. У броју 13 појавио се други, још популарнији херој - Загор! До краја излажења, које је 1993. године са бројем 1103. такође заокружио Текс Вилер у епизоди Под надзором, мењали су се жанрови и аутори, али су ипак доминирале приче са местом радње САД, но креиране од европских аутора, првенствено италијанског студија Серђа Бонелија. У марту је објављен први број, по свим димензијама дупло већег, али чак два и по пута скупљег стрипа из едиције Лунов Магнус стрип (назив ми је заувек остао неразјашњен). Наслов свеске је био Тајна златног рудника, а садржавао је више цртаних и писаних прича. ЛМС је прво излазио тромесечно, од бр. 8 месечно, од бр. 22 полумесечно... Но, цена је, не само за мене и мог оца, читаоца и финансијера, у почетку била превисока: 5 динара у односу на 2 дин. за “З.С.” и 1 динар за Цртане романе или Политикин забавник, недељник који је такође пре округло 50 година, јануара 1968. прешао са великог новинског формата и класичне “оловне” ротације, још од оснивања 1939, на пун офсет-колор и нјузмагазински облик. Тржиште и куповна моћ су условили компромис: да се већ од броја 5 формат “Л.М.С.”-а смањи на ниво “З.С.”, али да обим буде 192 стране, а цена 3 динара. Због малог продатог тиража бр. 4 Благо Црвене планине, као и омиљеног лика Загора, та свеска је данас Екс-Ју колекционарски “златни грал” који достиже астрономске цене. Замало да и “Л.М.С.” постигне 1000. број, али је едиција угашена 14. јула 1994. са бројем 997. И у њој је доминирала продукција Бонели.     
Слободан Ивков   

Више информација на:
www.салонстрипаскц.рс,
www.фацебоок.цом/цомицсфест,
www.инстаграм.цом/салон_стрипа_скц_белграде/
www.тwиттер.цом/СалонСкц
срецнагалерија@гмаил.цом

ПРОГРАМ  САЛОНА

ЧЕТВРТАК, 27. СЕПТЕМБАР
15.00 – 22.00 КЛУБ / БЕРЗА СТРИПА
19.00 / ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБИ САЛОНА 2018.
СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА / КОНКУРС 2018 - изложба награђених радова
МАЛА САЛА / КОНКУРС 2018 - изложба најуспелијих радова
ГАЛЕРИЈА / ТОНИ ФЕЈЗУЛА (Шпанија), ретроспективна изложба госта Салона
ВЕЛИКА САЛА / ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ СТРИПА - ДЕСИМИР ЖИЖОВИЋ БУИН (1920 - 1996), ретроспективна изложба. Аутор поставке: Мики Пјешчић
НОВИ ПРОСТОР / МИКИЦА ИВАНОВИЋ (Србија), ретроспективна изложба госта Салона. Аутор поставке: Илија Мировић
ГАЛЕРИЈА ЦИРКУС / АЛЕКСА ГАЈИЋ - ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ, документарна изложба
19.30 / КОСПЛЕЈ САЛОНА 2018.
20.00 ВЕЛИКА САЛА / ЦЕРЕМОНИЈА СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА САЛОНА И ДОДЕЛА НАГРАДА

ПЕТАК, 28. СЕПТЕМБАР
11.00 – 22.00 КЛУБ / БЕРЗА СТРИПА
17.00 ВЕЛИКА САЛА / ЗОРАН ЂУКАНОВИЋ: КЕН ПАРКЕР - СТРИП КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО ПРИРОДУ ВЕСТЕРНА И БОНЕЛИ СТРИПОВЕ, предавање
18.00 ВЕЛИКА САЛА / ТОНИ ФЕЈЗУЛА (Шпанија): ДЕАД ИНСИДЕ, промоција албума госта Салона, Сyстем Цомицс, Београд, 2018.
19.00 ГАЛЕРИЈА / ТОНИ ФЕЈЗУЛА (Шпанија): ДЕАД ИНСИДЕ, потписивање албума
19.00 ВЕЛИКА САЛА / ВЕЉКО КРУЛЧИЋ (Хрватска): ЗДРАВКО ЗУПАН: МАУРОВИЋ-ЛОБАЧЕВ-ЈУЛЕС-СУЛИЋ, промоција књиге текстова Здравка Зупана, Art 9, Загреб, 2018.
20.00 ВЕЛИКА САЛА / ПОСЛЕДЊА АВАНТУРА КАКТУС БАТЕ, документарно-анимирани филм о Вељку Коцкару

СУБОТА, 29. СЕПТЕМБАР
11.00 - 22.00 КЛУБ / БЕРЗА СТРИПА
13.00 - 15.00 НОВИ ПРОСТОР / КЛУБ / МИКИЦА ИВАНОВИЋ: ПОТПИСИВАЊЕ СВЕЗАКА И ЦРТАЊЕ ЈУНАКА ЛМС И ЗС ПОСЕТИОЦИМА САЛОНА
16.00 ВЕЛИКА САЛА / ЈОВАН ГВЕРО: НС СТРИП ВИКЕНД, промоција фестивала
16.30 ВЕЛИКА САЛА / СТРИПОЛИС БР.10, промоција стрип магазина, Културни центар Зренјанин, Србија
17:30 ВЕЛИКА САЛА / МОДЕСТY СТРИПОВИ, промоција издавача (Презентација нових и планираних књига: Мигеланчо Прадо, Ђорђе Лобачев, Никола Митровић-Кокан)
18.30 ВЕЛИКА САЛА / ТОНИ ФЕЈЗУЛА (Шпанија): СТОРYТЕЛЛИНГ - ЈЕРАРХИЈА И ПРИНЦИП РАЗЛИКЕ, предавање
19.30 ВЕЛИКА САЛА / 50 ГОДИНА ЕДИЦИЈА ЛУНОВ МАГНУС СТРИП И ЗЛАТНА СЕРИЈА, говоре: Микица ИВАНОВИЋ, Слободан ИВКОВ, Душан МЛАДЕНОВИЋ, Илија МИРОВИЋ
20.30 НОВИ ПРОСТОР / МИКИЦА ИВАНОВИЋ: ПОТПИСИВАЊЕ СВЕЗАКА И ЦРТАЊЕ ЈУНАКА ЛМС И ЗС ПОСЕТИОЦИМА САЛОНА

НЕДЕЉА, 30. СЕПТЕМБАР
11.00 - 22.00 КЛУБ / БЕРЗА СТРИПА
16.00 ВЕЛИКА САЛА / ПРИЗНАЊЕ САЛОНА ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ДОМАЋЕГ СТРИПА 2017/2018: СYСТЕМ ЦОМИЦС, БЕОГРАД, промоција издавача
17.00 ВЕЛИКА САЛА / ЗОРАН ЂУКАНОВИЋ, ДУШАН МЛАДЕНОВИЋ: 70 ГОДИНА ТЕКСА ВИЛЕРА, предавање
18.00 ВЕЛИКА САЛА / МИЛАН МИЛЕТИЋ: КОЊАНИЦИ, промоција књиге
19.00 ВЕЛИКА САЛА / ПРИЗНАЊЕ САЛОНА ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2017/2018: БЕСНА КОБИЛА, БЕОГРАД, промоција издавача
20.00 ВЕЛИКА САЛА / АНДРИЈАНА РУЖИЋ (Италија): МИЦХАЕЛ ДУДОК ДЕ WИТ (Холандија) - АНИМИРАНИ ФИЛМОВИ, предавање / пројекција филмова (МОНАХ И РИБА, 1994, 6’ 22’’ / ОТАЦ И КЋИ, 2000, 8’ 30’’)

Међународни салон стрипа задржава право измене и допуне програма. Радно време галерија током трајања програма Салона је 10.00 – 20.00.